Babić: Liste čekanja od 1. marta vodiće RFZO

BEOGRAD - Liste čekanja od 1. marta naredne godine vodiće Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO), a pacijenti će biti preusmeravani u zdravstvene ustanove gde mogu dobiti odgovarajuću uslugu, najavio je direktor Fonda prof. Momčilo Babić, dodajući da će biti otpora ali da se "javašluk mora sprečiti".

"Trebalo je doneti pravilnik i uraditi softver, ali se posao privodi kraju i ubuduće će liste biti ažurirane na dnevnom nivou", rekao je Babić, dodajući da će pacijent, ukoliko operacija ne može da se uradi u jednoj, biti upućivan u drugu zdravstvenu ustanovu.

Zakazivanje pojedinih zdravstvenih intervencija za 2022 godinu, prema Babiću predstavlja "podsmevanje zdravom razumu" i takve liste su "izmišljotina pojedinaca koji ne žele da se sistem uredi".

"Ako intervencija ne može da se uradi u Kragujevcu, može na Banjici, VMA, KCS, ali se neće čekati toliko dugo", naglašava Babić, podsećajući da su liste čekanja za operaciju kuka i kolena i u Velikoj Britaniji velike i da se tamo na njih čeka po dve godine.

Međutim, ono što građane u Srbiji boli je, kako kaže Babić, što u našim zdravstvenim ustanovama ima "nepravde i preskakanja mimo liste"

"Liste će se voditi na računarima RFZO i mi ćemo imati izvršnu kontrolu. Kada primetimo da se u nekoj zdravstvenoj ustanovi nešto loše događa dolaziće naši kontrolori-zaštitnici prava osiguranika i razgovorati sa doktorima i direktorima institucija, ukazati na problem i tražiti rešenja", naglasio je Babić.

Prema njegovim rečima, zaštitnici prava osiguranika u zdravstvenim ustanovama počeće sa radom 10. decembra, simbolično na Dan ljudskih prava, a njihov najvažniji zadatak biće da obezbede da ono što je plaćeno iz kase RFZO zdravstvenim ustanovama bude i ostvareno.

Babić je svestan da će biti otpora, posebno manjeg broja zdravstvenih radnika koji nesavesno postupaju u zdravstvenim ustanovama i dodao da će te otpore morati da rešavaju u saradnji sa menadžmentima i rukovodstvima zdravstvenih ustanova.

"Moraćemo da sprečimo javašluk, a javašluka ima dosta. Naš zdravstveni sistem nije u dobrom stanju, a ovo je prvi ozbiljan korak da se javašluku i nekoordinaciji, neadekvatnom radu i postupanju pojedinaca stane na put", naglasio je Babić.

Govoreći o dugovanjima preduzeća prema RFZO za neizmireno zdravstveno osiguranje, Babić je rekao da ona premašuju 850 miliona evra, da je oko 400 miliona nenaplativo, a da će i preostalih 450 miliona teško naplatiti, jer se radi o preduzećima u restrukturiranju koja nemaju novca.

"Situacija sa naplatom potraživanja od strane RFZO je loša i to su uglavnom potraživanja iz prethodnih pet godina", kazao je Babić.

On je rekao da novi zakon koji predviđa da trudnice, porodilje i deca do 18 godina mogu da se leče o trošku fonda i bez overene zdravstvene knjižice, predstavlja teret za RFZO od oko 500 miliona dinara, ali da je podnošljiv i ostvariv.

"Obezbedićemo da ove kategorije, kojima poslodavci ne uplaćuju doprinose, dobiju overenu zdravstvenu knjižicu i pravo na lečenje. Potom ćemo od poslodavaca tražiti naknadno da uplate troškove preko Poreske uprave i drugih državnih organa“, precizrao je Babić.

Govoreći o finansiranju transplantacije organa kod dece u inostranstvu, Babić je rekao da će se taj program sprovoditi narednih šest meseci, a zatim će se javnosti podneti kompletan izveštaj koliko to košta.

Zakonski se mora urediti i oblast prikupljanja novca u humanitarnim akcijama za lečenje dece u inostranstvu, koje ne pokriva RFZO, rekao je on, dodajući da je ta ustanova započela izradu zakona koji podrazumeva formiranje jednog ili dva fonda na nivou Republike, koji bi bili i pod državnom kontrolom.

"Mi smo u stanju da napravimo takav propis, ali smo malo zastali jer se pojavila privatna inicijativa glumca (Sergeja)Trifunovića za osnivanje Fonda i videćemo kako će izgledati", kazao je Babić.

Upitan da li će zamena zdravstvenih knjižica elektronskim zdravstvenim karticama početi od 1. januara, kako je i najavljeno, on je rekao da se sa informatičkim stručnjacima još uvek razmatra da li samo pomeriti rok ili rekoncipirati taj projekat.

On je podsetio da je zakon, koji predviđa zamenu zdravstvenih knjižica, usvojen pre dve godine i da će zamena svakog pojedinca koštati 500 dinara, da je stvarna vrednost 400 dinara, a da 100 dinara ide na socijalne kategorije koje ne mogu da plate svoje zdravstvene legitimacije i kojima će morati da se urade besplatno.

"Zaposleni u RFZO i Narodnoj banci trebalo bi prvi da počnu sa zamenom zdravstvenih knjižica već od ovog meseca", ukazao je Babić.

Govoreći o centralizovanim javnim nabavkama koje treba da počnu početkom naredne godine, direktor RFZO je rekao da su spremni za ovaj posao i da je obezbeđen značajan broj ljudi koji će raditi ovaj posao.

On je rekao da su neki tenderi koji omogućavaju da se naprave okvirni sporazumi sa dobavljačima lekova već sprovedeni, i da su postignute značajne uštede.

Upitan da li će zbog uvođenja solidarnog poreza, a koji se odnosi i na jedan broj lekara, RFZO morati u budžet da izdvaja deo novca, Babić je rekao da bi trebalo da bude obrnuto.

"Prema članu 22. Zakona o zdravstvenom osiguranju iz budžeta bi trebao RFZO svake godine da se prenese dvadesetak milijardi dinara, ali zbog ozbiljnih teškoća oko isplate penzija iz budžeta se godišnje prenese oko 680 miliona dinara", naveo je Babić.

On je pojasnio da će RFZO zdravstvenim ustanovama prebacivati novac za plate zaposlenih u punom iznosu, a da će zdravstvene ustanove oporezivi deo vraćati u budžet.

Babić je podsetio da od 237 milijardi dinara, koliki je budžet RFZO, 99 milijardi dinara ide na plate 104.000 ljudi koji su zaposleni u zdravstvu.