STAROSLAVCI: Srbi koji se vraćaju Perunu i veri predaka

BEOGRAD - Udruženje "Staroslavci" pokušava da obnovi i vrati se staroj srpskoj religiji i običajima i planiraju da osnuju versku zajednicu.

Staroslavci se drže “romejskog kalendara”, koga su se držali naši preci, i broje 7.521. godinu od stvaranja sveta

"Povezalo nas je interesovanje za istoriju Srba pre Nemanjića i pre prihvatanja hrišćanstva i upoznali smo se na različitim forumima koji su se bavili tim temama", priča Milan Dmitrašinović, jedan od članova udruženja „Staroslavci“.

"Pre godinu dana smo osnovali udruženja, a nameravamo da osnujemo i versku zajednicu, koja će imati i svoje sveštenike - žrece. Pre toga hoćemo da detaljno i koliko god je moguće autentično rekonstruišemo običaje i verovanja naših predaka. Nema mnogo svedočanstava o staroj srpskoj veri i to mnogima daje osnova da improvizuju, dodaju šta im se sviđa i čak to zloupotrebljavaju. Mi želimo da obnovimo staru veru onakvu kakva je bila".

Rekonstruisanje srpske narodne religije nije nimalo jednostavno. Pisanih tragova nema, a materijalni su nestali jer su svetilišta i kipovi najčešće bili građeni od drveta. Hramovi i sveta mesta bili su svuda oko njih, gde god se nalazio hrast ili drugo sveto drvo.

Nisu svi članovi udruženja rodnoverni, kako glasi savremeni naziv drevne narodne vere. Većina se ipak odrekla pravoslavlja i drugih religija u kojima su odgajani i vratili se Perunu, Svetovidu, Triglavu, Vesni... Imaju četrdesetak aktivnih članova i još desetine onih koji povremeno dolaze na okupljanja ili prate njihove aktivnosti.

"Poštujemo hrišćanstvo i pravoslavlje i nemamo ništa protiv drugih religija, ali meni se činilo da su hrišćanstvo, kao i islam i druge velike religije previše okrenuti materijalnom. Vera naših predaka je usmerena prema prirodi i precima. Bogove slavimo, a ne klanjamo im se".

Staroslavci, osim religije, nemaju mnogo toga zajedničkog. Neki su etnolozi, drugi rade u izdavačkim kućama, ima studenata, radnika ili onih koji žive od rentiranja lokala. Politički pogledi su im različiti, a ujedinjuje ih ideja panslovenstva.

"Rodna vera ujedinjuje sve Slovene", kaže Nebojša Jeremić, predsednik „Staroslavaca“.

"Delimo je, uz male razlike, sa Rusima, Poljacima, Česima, ali i sa Hrvatima, Bošnjacima i Slovencima. Dugo smo ratovali podeljeni religijama, a zapravo smo potekli od istog naroda koji je imao jednu veru".

Ne vole kada ih nazivaju paganima jer zvuči pogrdno, ali protiv izraza „mnogobošci“ nemaju ništa. Etiketa „sekta“ lako se prilepi, ali kada čuju objašnjenje, ljudi postaju otvoreniji.

"Objasnimo im da je reč o staroj srpskoj veri čiji su tragovi i danas sačuvani u pravoslavlju i da se mi trudimo da očuvamo i obnovimo narodnu tradiciju", kaže Vojin Stanković.

"Rodnoverje je prihvaćena religija u svim slovenskim zemljama osim u Srbiji. U Rusiji postoje čitava sela koja su rodnoverna".

Staroslavci obeležavaju četiri velika praznika - ravnodnevnice, zimsku kratkodnevnicu i letnju dugodnevnicu. Na proslavama koje organizuju uvek u prirodi, na Košutnjaku ili Adi Ciganliji, obično se okupi stotinak ljudi. Manjim skupovima obeležavaju i druge praznike, poput Perunovog dana.

"Organizujemo i igre na kojima se takmičimo u tradicionalnim disiplinama poput navlačenja konopca i bacanja kamena s ramena. Preskačemo vatru jer je to stari običaj čišćenja duše. A obavezna je medovina koju sami pravimo", pričaju staroslavci.