U istočnoj Srbiji se na osnovu vremena tog dana predskazivao rod useva - vedro nebo obećavalo je dobru letinu

BEOGRAD - Srpska pravoslavna crkva u sredu 4. decembra slavi praznik Vavedenje koji simbolizuje dovođenje trogodišnje Marije u Jerusalimski hram.

Vavedenje je slava manastira Hilandara i drugih, kao i mnogih porodica. Po hrišćanskoj legendi, uvođenje (vavedenje) Bogorodice u hram pratila je, osim roditelja Joakima i Ane, mnogobrojna rodbina i prijatelji koji su tri dana putovali od Nazareta do Jerusalima.

Na vratima hrama dočekao ih je starac Zaharija, otac Jovana Preteče, koji je Mariju uveo ne samo u hram, već i u deo nazvan Svetinja nad svetinjama, u koji je mogao da uđe samo prvosveštenik.

Marija je u hramu ostala devet godina. Pošto su joj u međuvremenu umrli roditelji, sveštenici su odlučili da je udaju za 80-godišnjeg udovca Josifa, koji je već imao odraslu decu. Tako su, po predanju, zadovoljeni strogi propisi koji ne dozvoljavaju da devojka ostane devica do kraja života, već je svaka morala da se uda.

Marija je živela u Josifovoj kući kao što je živela u hramu te je, po hrišćanskoj legendi, ona bila prva monahinja - ona koja je život zaveštala Bogu. U narodu se Vavedenje naziva i Sveta Prečista koju su nekada osobito poštovale žene. Taj praznik su slavili i stočari koji toga dana nisu uzimali u ruke makaze, srpove ili kose. U istočnoj Srbiji su na osnovu vremena toga dana predskazivali rod useva - vedro nebo obećava dobru letinu.