Apsolutno ne funkcioniše nešto što bi moralo da bude na prvom mestu a to je udaljavanje nasilnika iz stana, i zabrana prilaženja, kao preduslov za sve dalje aktivnosti. Umesto toga proces se okreće naopako, pa upravo žrtva mora da napusti stan i traži smeštaj u sigurnoj kući, navodi Mihajlovićeva

BEOGRAD - Zorana Mihajlović, ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine na svom Fejsbuk nalogu objavila je tekst u kome se osvrće na nasilje koje se sprovodi nad ženama u Srbiji.

Tekst prenosimo u celosti.

Da li podatak da je ove godine 2013. u Srbiji ubijeno 45 žena u okviru porodičnog nasilja u odnosu na 28 ubijenih žena u 2012. godini treba da znači da je ove godine za 50 odsto teža pozicija žene u Srbiji u odnosu na prošlu?

Verovatno to nije tačno, ali ovaj podatak treba da nas zabrine više nego ikada, kada razmišljamo o položaju žena u Srbiji, i mnoga se pitanja javljaju:

- da li je u pitanju nagomilana destruktivna energija, posttraumatski sindrom?
- da li je u pitanju destrukcija izazvana ekonomskom destrukcijom kojoj smo izloženi decenijama?
- da li je nasilje koje smo preživeli bez ikakvih konsekvenci po nasilnike, od nas proizvelo nasilnike?
- da li je porodica postala terapeutski ventil, gde je sve dozvoljeno jer institucije sistema ne funkcionišu?

I ovih dana čujem da moramo menjati zakone, usklađivati ih sa evropskim standardima u zaštiti žena.
Međutim, često čujem od zaštitnica žena da imamo pristojno zakonodavstvo, ali se ono u praksi ne sprovodi, ili se sprovodi u dugim procesima tako da samo pomaže da se novo nasilje proizvodi, i da se stvore nove opasnosti po ženu izloženu nasilju.

Apsolutno ne funkcioniše nešto što bi moralo da bude na prvom mestu a to je udaljavanje nasilnika iz stana, i zabrana prilaženja, kao preduslov za sve dalje aktivnosti. Umesto toga proces se okreće naopako, pa upravo žrtva mora da napusti stan i traži smeštaj u sigurnoj kući, kojih u našoj zemlji nema ni približno dovoljno.

Potom kreću predugi procesi koji žrtvu stavljaju u dodatno lošu poziciju jer u sigurnoj kući može ostati samo nekoliko meseci. Posle mora na ulicu, često bez posla, sa velikim izazovom da se vrati u kuću nasilnika gde se nasilje nastavlja. A to nasilje, upravo novi statistički podaci nam govore, se sve češće završava smrtnim ishodom.

A kada se i dođe do presude ona je na zakonskom minimumu, podložna dugotrajnim iscrpljivanjem, žalbama itd.
Činjenica je da ni jedna od ubijenih žena nije bila korisnica Sigurne kuće, što nam takođe govori da mora biti više Sigurnih kuća.

Moramo dakle na prvom mestu zakonodavnu praksu promeniti i naše tužioce i sudije navesti da sude po zakonu ali imajući u vidu i to da je u pitanju opasan društveni problem, jer se iz porodica u kojima se događa nasilje generišu nove generacije nasilnika.

Zbog toga mora da nam bude cilj da novim politikama i praksama u sudovima krenemo da rigoroznijim, maksimalnim kaznama, i brzim procesima smanjimo prostor za nasilje i pošaljemo poruku nasilnicima da će biti drastično kažnjeni, udaljeni od porodice, zatvoreni, sa zabranom prilaska i sl.

A žrtve moraju dobiti maksimalnu i socijalnu i ekonomsku sigurnost i zdrastvenu psihološku zaštitu.
Ako želimo razvijenu Srbiju spremnu da ide napred, ove teme ne smeju ostati po strani.