MINISTRI ODLUČNI: Pljačka IT industrije i muzički dinar neće proći!

Predstavnici IT industrije pobunili su se protiv ovakvog rešenja i podizanja nameta, jer bi se u zavisnosti od visine tarifa i toga koji će sve uređaji biti “oglobljeni”, s njihovih računa udruženjima za zaštitu autorskih prava godišnje moglo sliti oko 18 miliona evra.

Ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija u Vladi Srbije Rasim Ljajić kaže da je on lično protiv uvođenja bilo kakvih dodatnih nameta IT industriji.

"Moje ministarstvo i ja smo kategorički protiv uvođenja muzičkog dinara i, uopšte, bilo kakvog dodatnog oporezivanja IT industrije. Smatramo da je to nedopustivo, jer je u pitanju jedna od pet industrija koje su motor koji treba da Srbiju povuče napred. Uvođenje novih parafiskalnih nameta nije korak napred, već korak koji nas sve vuče nazad", uveren je Ljajić.

On dodaje da je bilo pokušaja od strane ZIS-a da se njegovo ministarstvo zaobiđe prilikom donošenja ovog zakona i učestvovanja u javnim raspravama.

"Pokušali su predlagači da nas zaobiđu, ali neće im to uspeti. Mi ćemo biti protiv donošenja ovog zakona i nećemo tako lako dozvoliti da on prođe vladu. Uvek smo protiv bilo kakvih novih nameta", poručuje Ljajić.

Ministar privrede Saša Radulović, takođe, tvrdi da se ne sme dopustiti novo oporezivanje IT industrije.

"Ministarstvo privrede je kategorički protiv uvođenja “muzičkog dinara” na proizvode koji spadaju u IT sektor – ističe Radulović.

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Tomislav Jovanović nije do kraja upoznat s Predlogom izmena i dopuna Zakona o autorskim pravima i da mu je rečeno da će se tu raditi o zaštiti prava autora koji će biti plaćeni za svoj rad. Kada su novinari ministru Jovanoviću predočili činjenice, po kojima niko nije protiv plaćanja naknade za autorska prava, već da je srpska privreda ustala protiv novih nameta i tzv. “muzičkog dinara”, ministar prosvete je odgovorio:

"Lično ću, kad nacrt bude zvanično urađen, preći kroz tekst i sigurno je da neću dozvoliti da se uvode novi bespotrebni nameti za IT industriju. Bez jake IT industrije nema moderne Srbije, a Ministarstvo prosvete će uvek težiti da s tim sektorom imamo dobru saradnju, da u škole uvedemo što je moguće više računara, kako bi se naši đaci što više obučili da rade na njima. Verujte da nam nije cilj da ovu veoma bitnu granu dodatno oporezujemo i to neću dozvoliti", kategoričan je ministar.

Sudija privrednog suda u Beogradu Vesna Dabetić Trogrlić, koja je učestvovala i u poslednjoj organizovanoj javnoj raspravi u Privrednoj komori, kaže da apsolutno razume ogorčenost privrednika i da nacrt ovog zakona nije pravno primeren.

"Ovaj zakon nije primeren mentalitetu našeg naroda i kao takav kvari naše zakone. Tarife predviđene njime su ogromne, ljudi su opravdano ljuti jer se ne mogu na paušalan način donositi nova pravila, kao što je ZIS ovde pokušao da uradi. Ne može zakonodavac da meša babe i žabe, kao što je pokušano ovim izmenama. Država je ta koja mora da odredi tarifu jedinstvenu za sve, besmisleno je da nju određuje zavod", kaže ona.

Na poslednjoj završenoj javnoj raspravi povodom nacrta ovog zakona, održanoj u prostorijama Privredne komore, predstavnici srpske privrede, udruženje hotelijera, Telekoma i drugi oštro su se usprotivili odredbama predviđenim izmenama i dopunama Zakona o autorskim pravima.

S druge strane, predlagači iz Zavoda za intelektualnu svojinu Vladimir Marić i direktorka Branka Totić kao jedine kontraargumente navodili su da se ovaj zakon mora doneti zbog direktiva iz Evropske unije.

Vladimir Marić, zamenik direktorke ZIS-a, naglasio je da je Srbija morala da uvede red u oblast poštovanja autorskih prava, jer nam bez toga nema ni EU integracija, kao ni članstva u Svetskoj trgovinskoj organizaciji. On je na primeru jednog rezača diskova objasnio kako će “muzički dinar” na taj uređaj biti 0,4 evra.

Direktorka zavoda Branka Totić na javnoj raspravi nije uspela da objasni privrednicima na koje se tačno regulative EU poziva, kao ni to što se kroz ovaj zakon pokušavaju provući odredbe koje su primenjene u Nemačkoj koja je poznata po tome što ima najskuplje moguće tarife. Pritom je odbacivala argumente da se uvedu one iz Amerike koje iznose 0,004 dolara po glavi stanovnika.

Upravo zbog velikog broja spornih odredbi privrednici traže odlaganje novog zakona. Zamerke imaju i kablovski operateri, ali i hotelijeri i ugostitelji, jer bi se, kako tvrde, usvajanjem ovog zakona otvorila jedna Pandorina kutija i da bi zavladao opšti haos, ne samo zbog visokih nameta po privredu, nego bi “pljuštale tužbe na sve strane”.
Predstavnici privrede, tokom burne rasprave, složili su se da nemaju ništa protiv poštovanja autorskih prava i plaćanja nadoknade za njih, ali da se ne slažu da cela privreda grca zbog tri organizacije − Sokoja, Organizacije proizvođača fonograma Srbije (OFPS) i Organizacije za kolektivno ostvarivanje prava interpretatora (PI).

Podsetimo, izmene Zakona o autorskim i srodnim pravima pripemio je Zavod za intelektualnu svojinu (ZIS), a u svemu su učestvovali članovi organizacija za kolektivno ostvarivanje autroskih i srodnih prava, među kojima je Organizacija za kolektivno ostvarivanje prava interpretatora (PI), čiji je zastupnik Aleksandar Cvetković, sin bivšeg premijera Mirka Cvetkovića.

Ove organizacije prikupljaju naknadu za autorska prava, pa im je u interesu da se skupi što više novca. Najnoviji predlog je ono što su one tražile još krajem 2011, ali im to nije prošlo zbog protesta industrije informacionih tehnologija (IT), koja bi mogla da stavi ključ u bravu, i javnosti jer se ometa širenje digitalne pismenosti i usporava razvoj društva.