Smatram da smo, u ograničenom prostoru u kome moramo da delujemo, postigli maksimum, rekao je ministar predstavljajući poslanicima predlog budžeta

BEOGRAD - Ministar finansija Lazar Krstić izjavio je danas da predlog budžeta za 2014. godinu nije ni idealan, ni najbolji, ali da je realan i da predstavlja jedini mogući put i smer u ovom trenutku.

"Smatram da smo, u ograničenom prostoru u kome moramo da delujemo, postigli maksimum", rekao je Krstić predstavljajući poslanicima Skupštine Srbije predlog budžeta za narednu godinu i dodao da će predloženim merama biti postignut minimum potreban da država nastavi da normalno funkcioniše.

Kako je istakao, taj minimum je stabilizacija javnog duga, a postavljeni cilj je da se on zadrži na oko 70 odsto BDP-a do 2016. godine.

On je podsetio da će konsolidovani budžetski deficit naredne godine biti 7,1 odsto BDP-a, umesto blizu devet odsto koliko bi bio bez sprovedenih mera, a da će na republičkom nivou deficit budžeta biti smanjen za 0,1 odsto u odnosu na deficit predviđen rebalansom budžeta za 2013.

Krstić je naveo da će u idućoj godini, prema predlogu budžeta, na republičkom nivou prihodi biti 930 mlijardi dinara, što je nominalni rast od 6,5 odsto u odnosu na rebalans, a rashodi 1.112 milijardi dinara, što je rast od 5,8 odsto, dok će deficit biti 182 milijarde, odnosno 4,6 odsto BDP-a."Ovo nije ni idealan, ni najbolji budžet već jedini mogući put i smer, odnosno sve što moramo da uradimo da ne bismo imali deficit od devet odsto i da se ne bismo se suočili sa krizom javnog duga za godinu-dve, rekao je on.

Kako je naveo Krstić, predloženim budžetom za 2014, pratećim merama i trogodišnjim planom predviđenim u Fiskalnoj strategiji, to se neće desiti. On je naveo da se, kao i prethodnih godina, najveći prihodi planiraju od naplate PDV-a - 430 milijardi dinara, odnosno 46 odsto ukupnih prihoda, dok na rashodnoj strani transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, pre svega PIO fondu, iznose 280 milijardi, odnosno 25 odsto ukupnih rashoda.
Kapitalni rashodi biće 52 milijarde dinara, što je značajno povećanje u odnosu na 2013. godinu, a neki od najvažnijih projekata su navodnjavanje u poljoprivredi, obnova kliničkih centara, istraživanje i razvoj u nauci, naveo je ministar.

Ukupni rashodi za zaposlene su 272 milijarde, odnosno 24 odsto ukupnih rashoda, što je nominalni rast od 3,2 odsto u odnosu na 2013, dok će rashodi za robu i usluge biti 96 milijardi, precizirao je ministar. Rashodi za kamate biće 114 milijardi dinara, što je povećanje od 20 milijardi u odnosu na 2013, a subvencije će biti 81 milijarda, što je smanjenje za tri milijarde, dodao je on.

Krstić je napomenuo da se budžetom za narednu godinu menja model subvencionisanja i u privredi i poljoprivredi, a stimulacije će biti da bi preduzeća zarađivala na "zdravim nogama", i da bi poljoprivrednici proizvodili više. On je naglasio da se planira uvođenje reda u javnom sektoru i da su nova zapošljavanja pretila da uruše sistem koji više nije u stanju da se održava, zbog čega je to moralo da bude regulisano zakonom."Kada bismo u budžet uračunali te efekte zaustavljanja zapošljavanja, uvođenja platnih razreda, na kojima ćemo raditi i planiramo da ih uvedemo već do 1. jula, cifre koje smo dali u ovom budžetu bile bi, da smo to uključili, još manje, tako da je na neki način ovaj budžet realan", naveo je Krstić."Jedino što mogu da vam obećam jeste da put kojim se krećemo neće biti lak.

Obećavali su vam to i ranije, ali se dešavalo da smo sa prvim rupama na putu vozilo zaustavili, okrenuli ga na drugu stranu, da nastavimo udobnijim i komfornijim putem koji je, nažalost, vodio na pogrešnu stranu. To nećemo raditi. Ovaj budžet je zaokret u tom smislu", rekao je ministar.