Poslednja pretnja došla je od takozvanih mudžahedina koji su bili isprovocirani mojom izjavom da nema ničeg svetog u njihovoj borbi i da se veliki broj kriminalaca nalazi u njihovim redovima...
Ne propustite...DruštvoVEHABIJA PRETI LJAJIĆU: Mudžahedin iz Sirije šalje preteće poruke preko Fejsbuka!

Direktorka nevladine organizacije Urban-in iz Novog Pazara i žena koja se već dve decenije nalazi na čelu borbe za ljudska prava Aida Ćorović saopštila je da se povlači sa čelnog mesta ove nevladine organizacije i poručila da nema pretnji, ucena ili ruganja koja će joj „zatvoriti usta ili vezati ruke”.

U svom otvorenom pismu ova aktivistkinja iz Novog Pazara, kojoj je krajem novembra dodeljena policijska pratnja zbog policijske procene da joj je ugrožena bezbednost, istakla je da „od danas igra bez svog tima”, ali je izrazila nadu da neće ostati usamljena u nameri da „celu Srbiju pretvori u tim koji igra za demokratiju”.

Aida Ćorović ističe da odluku o povlačenju nije donela preko noći - bila je potrebna hiljadu i jedna noć da u njoj sazri odluka da se povuče sa mesta direktorke ove nevladine organizacije.

„Već tri godine živim sa pretnjama i lažima koje o meni plasiraju mediji pod kontrolom Muamera Zukorlića, a poslednja pretnja došla je od takozvanih mudžahedina koji su bili isprovocirani mojom izjavom da nema ničeg svetog u njihovoj borbi i da se veliki broj kriminalaca nalazi u njihovim redovima. Odluku o ostavci sam donela zato što ne želim da organizacija Urban-in trpi zbog mene - iako se u javnosti stvorila teza da sam drugo ja te organizacije, ja sam samo deo Urban-ina, dok mnogi naši mladi članovi trpe veliki pritisak zbog mojih javnih nastupa. Roditelji su počeli da se boje da sa decom dolaze u Urban-in, a mnogi profesori u školama ponižavaju i šikaniraju naše članove i daju im niže ocene zbog njihovog delovanja u Urban-inu”, priča Aida Ćorović.

Ona dodaje da je svojim činom htela i da pokaže da nevladina organizacija nije lična prćija jednog čoveka i da niko neće „umreti” ako se pomeri sa mesta direktora.

„Neću se potpuno povući iz Urban-ina, ali mislim da je došlo vreme da mladi preuzmu organizaciju. Uostalom, to nije moja privatna firma, već vlasništvo mladih Novog Pazara”, ističe Aida.

Kaže da su ozbiljnije pretnje na njenu adresu počele da stižu nakon njenih nedavnih izjava u vezi sa prisiljavanjem žena da nose hidžab u Sandžaku, ali i nakon pozorišne predstave „Sedam” u kojoj ona izgovara tekst silovane Pakistanke. Zbog toga i želi da podseti javnost da su Ujedinjene nacije nakon rata u bivšoj Jugoslaviji uvrstile silovanje nad ženama u ratu kao - posebnu vrstu ratnog zločina i istakne da su muškarci na svim zaraćenim stranama silovali žene kada su hteli da se obračunaju sa predstavnicima drugih naroda i da ih ponize.

„Moje izjave o tome da se žene prisiljavaju da nose hidžab se prepričavaju i tumače u svetlu teze da sam ja mrziteljka islama. Istina je potpuno suprotna - ja podržavam pravo muslimanki da nose hidžab - ako je to njihov izbor. Takođe smatram da nemam prava da se mešam u odluku porodice da devojčice nose hidžab, ali sam protiv toga da ga žene nose na televiziji, da se od toga pravi rijaliti šou i da se devojčice dovode na političke tribine i pričaju kako se treba pokrivati, jer sve je to u cilju promocije jednog muslimanskog lidera. Ako žena nosi hidžab, to je znak da je ona prihvatila muslimanski način života i jednu vrstu pokornosti i zato smatram da o toj odluci ne treba da se priča na televiziji, niti treba da se učestvuje u političkoj promociji čoveka koji želi da pokaže kako u Sandžaku postoji muslimanska država u državi.

Nisam vernik, ali mnogi moji prijatelji koji su istinski vernici govore koliko ih vređa ovakva zloupotreba žena u političke svrhe”, iskrena je Aida. Nju lično vređa činjenica da se u Novom Pazaru ne govori javno o nasilju nad ženama i prećutkuje činjenica da sinovi zlostavljaju majke, braća zlostavljaju sestre, a muževi zlostavljaju žene i ocenjuje da je sramota što grad sa 120.000 stanovnika nema nijednu sigurnu žensku kuću, niti ijedan alternativni oblik zaštite žena - osim Centra za socijalni rad.

„Postoje nevladine organizacije koje rade sa ženama koje su pretrpele nasilje, ali njihov rad nije koordinisan i mi nemamo prave podatke o obimu nasilja nad ženama. Znam da je ženi veoma teško da izađe iz začaranog kruga nasilja, jer većina njih živi u porodičnim kućama svojih muževa i praktično je nemoguće iseliti nasilnika iz doma. Zbog toga ću se u budućnosti verovatno baviti zaštitom prava žena i njihovim ekonomskim osnaživanjem jer je finansijska nezavisnost žene preduslov svih njenih nezavisnosti”, zaključuje Aida Ćorović.