Najčešće ne iznose robu iz prodavnice, nego od salame i hleba naprave sendviče, popiju sok, pojedu čokoladicu, pa kasnije samo bace ambalažu

BEOGRAD - Lepljivi prsti.
U prodavnicama se sve više krade, a lopovi ne biraju plen. Štetu koju sitni prestupnici naprave krađom niko ne želi da otkrije, a da to nisu zanemarljive sume, pokazuje podatak iz jednog megamarketa u kojem je u piljari manjak prošlog meseca samo za koštunjavo voće iznosio 160.000 dinara!

Ne liče na lopove

Ukupna šteta koju poslodavci trpe, prema nezvaničnim procenama, kreće se od 0,3 do 0,5 odsto od ukupnog prihoda.

U „Univereksportu“ za Kurir objašnjavaju da se iz godine u godinu menja sastav artikala koji se kradu, ali i kategorija izvršilaca, koji uopšte ne izgledaju sumnjivo.
- Ništa više ne može da nas iznenadi. Ljudi najčešće kradu suhomesnate proizvode, kafu, čokolade i žvakaće gume, ali im ruka neretko posegne i za skupim pićima i luksuznom kozmetikom - kažu u ovoj prodavnici i dodaju da je period slava, Nove godine i Božića „idealan“ za izvršenje ovih krivičnih dela.

Luksuzna roba

Njihove kolege pojašnjavaju da dezodoransi, dopune za brijače, ali i skupocena pića imaju svoje poklonike.
- Ove proizvode uglavnom kradu narkomani, koji za tu robu lako mogu da nađu kupce. Postoje i profesionalci, koji ispod kapa prišivaju aluminijumske delove ili nose specijalne kaiševe ispod kojih kriju ono što ukradu. Najčešće ljudi i ne iznose robu iz prodavnice, nego od salame i hleba sa štandova naprave sendviče ili pojedu čokoladicu, popiju sok, pa kasnije samo bace ambalažu - otkriva ovaj prodavac i naglašava da im umnogome pomažu savremeni video-nadzor, specijalne mašine za očitavanje barkodova i zujalice.

orasi-orah.jpg
Foto: Shutterstock

Policija
LOPOVI NISU GLADNI

Šef Odseka za džepne krađe u Policijskoj upravi Beograd Aleksandar Mitrović kaže za Kurir da su krivična dela znatno brojnija od kada je limit gonjenja po službenoj dužnosti smanjen sa 15.000 na 5.000 dinara.
- Sitne lopove ljudi uglavnom izbegavaju da prijavljuju jer sudski postupak zna da potraje i često je skuplji nego ukradena roba. Za krađu je propisana novčana kazna, ali s obzirom na to da je reč o povratnicima, njima se najčešće propisuje kazna do tri godine zatvora - objašnjava on i naglašava da počinitelji nisu osobe koje nemaju šta da jedu, već organizovana ekipa.