TUGA PETRA ĐURIĆA: Lekari će morati da mi odseku nogu!
- Iseći će mi nogu. Šta da radim. Nema spasa. Sad mi je lekar rekao da je to najbolje rešenje. Složio sam se s tim jer znam da jeste. Osećao sam da će se to desiti. Nije bilo leka. Šta da radim, makar ću se odmoriti od bolova. Posle operacije ću staviti protezu i moći ću da hodam, što je mnogo bolje nego ovako - rekao nam je juče Petar Đurić, otac malenog Gojka (8) iz sela Ljeljenča kod Bijeljine, koga je majka ostavila s bolesnim ocem.
On je juče u jednoj privatnoj klinici u Beogradu saznao za tužne vesti i, kako kaže, spreman je sve da podnese, ali najteže mu pada Gojkova reakcija. Podsetimo, nesrećni Petar zadobio je teške povrede kad mu je prilikom seče stabala hrast smrskao nogu.
Gojko se sekira
- Mom Gojku još ništa nisam rekao. Neću preko telefona, da ga ne sekiram. Šta znam, dete je to. Večeras (sinoć, prim. aut.) reći ću mu uživo kad stignem u Ljeljenču. Polako ću pričati s njim, objasniti mu da je to bolje nego da se ovako mučim. On će razumeti. Iako je mali, pametan je i hrabar dečko - kaže zabrinuti Petar.
Nesrećni čovek u petak će biti primljen u privatnu kliniku u Beogradu, gde će biti obavljena intervencija.
- Doktori su mi rekli da već u petak dođem. Rano ujutro ću se javiti na kliniku, pa će me operisati. Nema više čekanja. Moralo je da se reaguje. Najverovatnije ću u bolnici ostati sedam dana - kaže Petar.
Neispunjena želja
Podsetimo, pre samo dva dana ekipa Kurira bila je kod porodice Đurić, na useljenju u novu kuću. Tada je maleni Gojko radosno pričao da mu počinje bolji život u novom domu, ali i rekao da mu je najveća neostvarena želja da Petar ozdravi.
- Sve želje su mi se ispunile, osim jedne. To je da moj tata ozdravi. Najviše od svega bih voleo da mu bude dobro, da stane na noge i normalno zakorači - rekao nam je Gojko dan pošto je odlučeno da se njegovom tati amputira noga.
ČINJENICE
Hronologija događaja
- 2008. godine malenog Gojka je majka Cvijeta Radovanović napustila i preudala se u drugom selu. Od tada za svog sina više ne pita i ne viđa ga.
- 2012. godine Gojkov otac Petar Đurić doživeo je tešku nesreću u šumi, dok je za nadnicu sekao drva. Tada mu je palo stablo na nogu i smrskalo je.
- 2013. godine, u oktobru, objavljen je prvi tekst o dečaku Gojku koji čuva bolesnog oca i sam radi sve kućne poslove.
- Za nešto više od dva meseca Gojku i Petru život se potpuno promenio. Ljudi iz celog regiona svakodnevno su dolazili u Ljeljenču i donosili im darove.
- Pre samo dva dana uselili su se u novu montažnu kuću, koju su dobili zahvaljujući humanim ljudima i kompanijama.
- 23. decembra Petru su lekari saopštili da moraju da mu amputiraju nogu.
- 27. decembra treba da bude operisan u Beogradu.
"S PREDSTAVNICIMA KOMPANIJE ZIĐIN O DALJOJ SARADNJI" Vučić posle sastanka: Posebno smo se osvrnuli na ekonomski značaj projekata i otvaranje novih radnih mesta