Druga studija projekta za bolje uslove poslovanja u Srbiji
Administracija privredu košta 1,7 milijardi evra!
Napredak U poređenju s podacima iz 2010, prema kojima su administrativni troškovi činili 4,2 odsto BDP, u 2012. došlo do smanjenja na 3,7 odsto BDP
BEOGRAD - Ušteda je moguća!
U 2012. godini administrativni troškovi privrede u Srbiji iznosili su približno 3,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno milijardu i sedam miliona evra, pokazali su rezultati studije USAID. U poređenju s podacima iz 2010, prema kojima su administrativni troškovi činili 4,2 bruto domaćeg proizvoda, došlo je do znatnog poboljšanja.
Pad zarada
Branko Radulović, ekspert USAID Projekta za bolje uslove poslovanja, kaže da je osnovni uzrok ovog poboljšanja pad realnih zarada i privrednih aktivnosti u celini.
- Uz sve ovo, broj subjekata koji podležu ovim administrativnim zahtevima smanjio se sa oko 96.500 na 90.500 - kaže Radulović.
Dragana Stanojević, zamenica direktora USAID Projekta za bolje uslove poslovanja, kaže da je ovom studijom otkriveno preko 40 procedura čijim bi ukidanjem mogle da se ostvare dodatne uštede.
Promena zakona
- Eliminacija pojedinih procedura, poput onih vezanih za trudničko i porodiljsko odsustvo, moguća je tek uz promenu zakona. Privreda u Srbiji ostvariće stvarne uštede u bliskoj budućnosti pošto se usvoje izmene poreskih postupaka i donesu novi propisi u oblasti računovodstva i revizije - kaže Stanojevićeva.
Podsetimo, ovo je druga studija koju je USAID Projekat za bolje uslove poslovanja sproveo korišćenjem metoda standardnog troška s namerom da se utvrde administrativni troškovi i opterećenja koja privredi nameću propisi.
U 2012. godini administrativni troškovi privrede u Srbiji iznosili su približno 3,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno milijardu i sedam miliona evra, pokazali su rezultati studije USAID. U poređenju s podacima iz 2010, prema kojima su administrativni troškovi činili 4,2 bruto domaćeg proizvoda, došlo je do znatnog poboljšanja.
Pad zarada
Branko Radulović, ekspert USAID Projekta za bolje uslove poslovanja, kaže da je osnovni uzrok ovog poboljšanja pad realnih zarada i privrednih aktivnosti u celini.
- Uz sve ovo, broj subjekata koji podležu ovim administrativnim zahtevima smanjio se sa oko 96.500 na 90.500 - kaže Radulović.
Dragana Stanojević, zamenica direktora USAID Projekta za bolje uslove poslovanja, kaže da je ovom studijom otkriveno preko 40 procedura čijim bi ukidanjem mogle da se ostvare dodatne uštede.
Promena zakona
- Eliminacija pojedinih procedura, poput onih vezanih za trudničko i porodiljsko odsustvo, moguća je tek uz promenu zakona. Privreda u Srbiji ostvariće stvarne uštede u bliskoj budućnosti pošto se usvoje izmene poreskih postupaka i donesu novi propisi u oblasti računovodstva i revizije - kaže Stanojevićeva.
Podsetimo, ovo je druga studija koju je USAID Projekat za bolje uslove poslovanja sproveo korišćenjem metoda standardnog troška s namerom da se utvrde administrativni troškovi i opterećenja koja privredi nameću propisi.
Srbija ima visoke troškove
U AUSTRIJI 2,8 ODSTO, U SRBIJI 3,7
Učešće državnih administrativnih zahteva u BDP od 3,7 odsto u Srbiji je visoko u odnosu na zemlje članice Evropske unije. Na primer, u Austriji na ove troškove odlazi 2,8 odsto BDP, u Češkoj tri odsto, u Danskoj 2,2 odsto, a u Nemačkoj 1,7 odsto.
"S PREDSTAVNICIMA KOMPANIJE ZIĐIN O DALJOJ SARADNJI" Vučić posle sastanka: Posebno smo se osvrnuli na ekonomski značaj projekata i otvaranje novih radnih mesta