Za utehu sada za mesečnu platu možemo kupiti 30 kilograma svinjskog mesa više nego lane

BEOGRAD - Preračunata u jogurt, prosečna zarada u Srbiji iznosi 451 litar, a u kafu – 40 kilograma. Ta računica zvanične statistike prošle godine je bila još nepovoljnija! Ceo mesec radimo za 91 kilogram svinjskog mesa s kostima.

Ta računica zvanične statistike prošle godine je bila još nepovoljnija pa, recimo, sada za mesečnu platu možemo kupiti 30 kilograma svinjskog mesa više nego lane. Inače, da bismo zaradili za kilogram svinjetine, radimo bezmalo dva sata, to jest sat i 51 minut. Poslednja potrošačka korpa koju je objavilo Ministarstvo trgovine, septembarska, bila je ’teška’ 65.297 dinara, dva dinara teža od prethodne, a u odnosu na prošlogodišnju skuplja 6,2 posto. S obzirom na prosečnu zaradu od oko 44.500 dinara, samo su Beograđani, Pančevci, Novosađni Kragujevčani i Šapčani imali kupovnu moć iznad proseka. A ona oseti se najbolje u novčanicima i na trpezama pada li, pada.

Za hleb 2.700 dinara

U prosečnoj korpi na hranu je otpadalo 26.000 dinara. Šta se od hrane za mesec dana može kupiti za taj novac? Recimo, ako svakog dana popijemo dva litra mleka, to je 4.200 dinara, a ako 30 dana kupujemo po kilogram hleba (polukilogramska vekna je 45 dinara), to je 2.700. Četiri kilograma svinjskog mesa mesečno koštaće nas 1.800 dinara, a pet kilograma pilećeg 1.500. Dvadeset jaja su 260 dinara, pola kilograma kafe 492, tri litra ulja 339, kilogram trajne kobasice 1.200, dva kilograma limuna 240 dinara – i već eto 12.731 dinara.
Pre nekoliko dana i ministar trgovine Rasim Ljajić je saopštio da je pad prometa u radnjama od 2011. godini 8,3 odsto te da vrednost prosečnog pazara danas iznosi tek 365 dinara i 27 odsto je manja nego pre pet godina, kada se u proseku kupovalo za 500 dinara. Da je pad prometa značajan potvrđuju i trgovci, a može se to i ovih, prazničnih dana lako primetiti.

Nema za slatkiše

Ako bismo doručkovali samo kiflu i jogurt, možda bi se i mogao skrčkati neki skroman ručak, ali nikako ne bi ostalo za večeru ili slatkiš. Ako ponesemo svih 365 dinara ujutru u market, u korpu možemo staviti dva litra mleka, dva hleba, jogurt, kilogram krompira i paštetu. Naravno, to nije ni blizu dnevnim potrebama prosečne porodice. Ne ostane, kada se kupe hleb i mleko, mnogo – može se birati između paštete i kilograma nekog voća ili pak oko 200 grama jeftinog suhomesnatog proizvoda.

Neki trgovinski lanci kažu, međutim, da je vrednost prosečne kupovine ostala na nivou prošlogodišnje, međutim, s druge strane su istraživanja tržišta koja pokazuju da je ukinuta svaka peta kupovina u marketu. Da je tako, moglo bi se zaključiti i po akcijma koje trgovci organizuju. Ranije su one bile mesečne pa su postale vikend ili nedeljne, a sada su svakodnevne. Praktično nema marketa niti male komšijske radnje u kojoj svakoga dananije nešto na sniženju. Trgovci kažu da se na akcijama ne zarađuje, ili se zarađuje tek vrlo malo, ali se pravi veći kumulativni promet i obično proda deo proizvoda koji nisu na sniženju, ali su neophodni jednom domaćinstvu.
Recimo, obavezno na akciju idu oni iz kategorije mesnih i mlečnih prerađevina, brašno, ulje, šećer, hleb i peciva, ukoliko trgovac ima sopstvenu pekaru ili dobru ponudu proizvođača.

"Knap" ručak

Pola kilograma brašna, četiri jaja i malo xema, od čega se mogu napraviti palačinke ili uštipci, košta oko 100 dinara. Pola kilograma junetine, kilogram nekog povrća i pola kilogram krompira košta 500-600 dinara. Od toga se može napraviti „knap” ručak. Večera se može pripremiti s pola kilograma kora za pitu, pola kilograma sitnog sira, nekoliko jaja i litrom jogurta, a to košta oko 400 dinara. Dakle, više nego skromna dnevna trpeza može se pokriti s oko 1.000 dinara, što je 30.000 dinara mesečno i četiri hiljade dinara više od onog što po statistici za hranu izdvajamo. A u tu 1.000 dinara nije stalo voće, slatkiš, kafa...