Jorgovanka Tabaković: Inflacija neće biti problem!

BEOGRAD - Optimistične prognoze.
Građani u 2014. godini neće imati problema s inflacijom, a njenom stabilizacijom može se očekivati pad kamata na dinarske kredite. Najveći izazovi za Srbiju biće kako ostvariti što veću štednju i obezbediti efikasna ulaganja u izvozno orijentisane sektore, kaže za Kurir guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.

Šta kao guverner NBS možete poručiti građanima? Kakva ih godina očekuje?
- Predstojeća godina, u kojoj država treba da odgovori na brojne izazove i nasleđa prošlosti, za građane neće biti laka, ali treba imati u vidu to da nije reč samo o 2014, u kojoj kupujemo budućnost jer će ono što sad budemo uradili stvoriti uslove za napredak i bolji život u narednim godinama. Naravno, i obrnuto. Ono što ja kao guverner mogu da kažem jeste da inflacija građanima u ovoj godini više neće predstavljati problem i da će je Narodna banka stabilizovati i održati na niskom, ciljanom nivou. To će pomoći Vladi da se, uz mere i reforme koje treba da sprovede, okrenemo pre svega proizvodnji, koja je neizostavni preduslov da građani u narednom periodu povećaju svoj standard.

Kad će kamate za privredu i građane biti niže?
- Iako je kamata samo jedan od faktora, dežurni kritičari bi rekli: „Onda kad Narodna banka još više smanji referentnu kamatnu stopu.“ U ovoj godini kamatne stope na novoodobrene devizno indeksirane kredite smanjene su za oko 1,3 procentna poena. Uz manju tražnju na to je uticalo i pojeftinjenje izvora jer su banke snizile kamate na deviznu štednju za oko jedan odsto. Dogodilo se upravo ono što smo mi iz Narodne banke govorili kad smo apelovali na banke da smanje ove kamate. Dinarske kamatne stope i dalje su visoke i njihov ozbiljniji pad se može očekivati sa stabilizacijom inflacije na niskom nivou u dužem periodu, što će smanjiti percepciju rizika, zatim oporavkom privrede i povećanjem dinarskih izvora za kreditiranje. Verujem da će u narednom periodu biti jasnije kolika je odgovornost banaka za smanjivanje kamatnih marži, kao i da li „ rizici“ predstavljaju dobar paravan da se pokriju neki drugi problemi.

U kojoj valuti treba štedeti u narednom periodu?
- Kao guverner svakako bih želela da se građani u većoj meri opredele za štednju u dinarima, što bi bio osnov i za više povoljnijih dinarskih kredita. Znam da je to pre svega pitanje poverenja, pogotovo u našoj državi, koja ima dugo iskustvo s inflacijom i tragično sećanje na hiperinflaciju i njene posledice. Održavanje inflacije u dužem periodu na niskom nivou, što je cilj Narodne banke, utvrdiće i poverenje ljudi u domaću valutu i povećaće njihovu opredeljenost za dinarsku štednju.

Koji će biti ključni izazovi s kojima će se suočiti Srbija u 2014. godini?
- Ja vidim dva osnovna izazova - da ostvarimo što veću štednju i obezbedimo što kvalitetnije investiranje. Prvo je vezano za uspešno sprovođenje mera fiskalne konsolidacije i sistemskih reformi, uz povećanje dinarske štednje. Preduslove za to stvara upravo stabilno niska inflacija. Drugo znači neophodnost efikasnih ulaganja u izvozno orijentisane sektore kako bi se smanjio spoljnotrgovinski deficit, umanjila potreba za spoljnim finansiranjem i obezbedio oslonac na sopstvene snage.