Presedan u istoriji Kembridža desio se još pre tri godine, kada je ovaj Univerzitet prvi put u istoriji upisalo šest đaka iz istog odeljenja jedne škole. Bila je to Matematička gimnazija u Beogradu

BEOGRAD - Matematičke gimnazije u Beogradu, škole sa najviše medalja u Srbiji, postali su svetski fenomen. Profesori iz celog sveta pitaju se kako ovi mladi genijalci svake godine kao od šale upisuju Kembridž.

Presedan u istoriji Kembridža desio se još pre tri godine, kada je ovaj Univerzitet prvi put u istoriji upisalo šest đaka iz istog odeljenja jedne škole. Bila je to Matematička gimnazija u Beogradu. U isto vreme iz cele Švedske na Kembridž se upisalo njih dvoje.

Magičnu formulu otkrili su naši mladi matematičari sa Kembridža koji su došli u Srbiju za novogodišnje praznike. Igor Spasojević (19), Tamara Šumarac (20), Aleksandar Vasiljković (22) i Mihajlo Cekić (22) spadaju u grupu od čak 18 srpskih studenata na Triniti koledžu Kembridž univerziteta, svi imaju najviše ocene i mnoštvo medalja na kontu uspeha.

"Konkurencija za upis na Kembridž je veoma oštra i, čini mi se, svake godine sve veća i veća. Đacima iz Srbije posebno je teško jer nismo članovi Evropske unije i ne uživamo određene pogodnosti. Mi možemo da studiramo na Kembridžu samo ako dobijemo stipendiju. U suprotnom, moramo da plaćamo školarinu od oko 30.000 funti, a za to niko od nas nema novca" priča Aleksandar Vasiljković (22) koji je fiziku na Kembridžu upisao kao srednjoškolac sa tri srebrne, tri bronzane i jednom zlatnom medaljom. On se sada priprema za doktorske studije. Međutim, nisu medalje jedino što je presudilo da ih prime na čuveni engleski univerzitet.

"Najvažnije je kako prođete na intervjuu. On je veoma težak, ima 10 pitanja koja zahtevaju i znanje i logiku, a pritom su koncipirana drugačije od načina na koji se radi u Srbiji. Nekako smo uspeli, ipak su zadaci naša strast", kaže Tamara Šumarac.

Od vršnjaka iz regiona, srpski studenti na Kembridžu su najbrojniji. Svojim uspesima uspeli su da sruše sve stereotipe o Srbiji. Štaviše, o Srbima se priča kao o čuvenim matematičarima, a njihovi uspesi tamo se već i podrazumevaju.

"Većina nas želi da se vrati u Srbiju jednog dana, za normalnu platu i normalne uslove života. Ne očekujemo kule i gradove. Zahvalni smo zemlji u kojoj smo besplatno završili osnovnu i srednju školu i stekli veliko znanje", skromno poručuje Mihajlo Cekić koji se sprema za doktorske studije.

S njim je saglasan i mladi Igor Spasojević, strastveni matematičar.

"Matematikom želim da se bavim celog života. Voleo bih da to bude u Srbiji, ali budućnost će mi biti tamo gde budem imao najbolje uslove za istraživanja i rad", zaključuje Igor.