Javna rasprava o Nacrtu zakona o uzbunjivačima trajaće do 31. januara

BEOGRAD - Zakon o zaštiti uzbunjivača u Srbiji doprineće pokretanju većeg broja sudskih postupaka jer podstiče građane da prijavljuju nepravilnosti i korupciju, ocenila je savetnica ministra pravde i državne uprave Mirjana Mihajlović.

Ona je rekla da će javna rasprava o Nacrtu zakona o uzbunjivačima trajati do 31. januara, a februara bi trebalo da nacrt bude upućen Vladi, a potom i Skupštini. Marija Mihajlović očekuje da će zakon doprineti promeni svesti da uzbunjivači nisu "cinkaroši", već ljudi vredni poštovanja.

Budući zakon donosi važne promene ne samo u zaštiti osoba koje prijave korupciju, već i u samom postupku uzbunjivanja, odnosno načinu prijavljivanja nepravilnosti i nezakonitosti. "Do sada su zaštitu mogle da traže samo osobe koje su prijavljivale nezakonitosti u javnom sektoru, a ubuduće će to moći i oni iz privatnog sektora. Takođe, zaštitu je ranije mogao da dobije samo onaj ko je bio u stalnom radnom odnosu, a sada to može i neko ko je angažovan po ugovoru o delu ili onaj ko radi neprijavljeno", rekla je Mirjana Mihajlović.

Dodala je da se nacrtom zakona uvodi da zaštitu mogu da dobiju i osobe koje su u postupku zapošljavanja, korisnici javnih usluga, mali akcionari.
Nacrtom zakona predviđene su dve vrste zaštite za uzbunjivača - privremena i trajna. "Veoma je važna ta privremena, trenutna zaštita. Na primer, ako neko dobije otkaz nakon što je ukazao na nepravilnosti, on se obraća sudu za privremenu meru i sud po hitnom postupku donosi meru koja odlaže pravno dejstvo tog akta. Radnik nastavlja normalno da radi, sve dok se ne donese pravosnažna odluka", objasnila je Mirjana Mihajlović.

Postupak dokazivanja pada na teret poslodavca što znači da je uzbunjivaču dovoljno samo da donese dokaz da je otpušten i objasni da je do toga došlo zbog uzbunjivanja. Menja se i postupak prijavljivanja nezakonitosti, odnosno uzbunjivaču je data alternativa da on izabere da li će svoje informacije dati nekome u svom preduzeću ili će odmah obavestiti ovlašćeni organ - inspekciju, policiju, tužilaštvo.

"Data je mogućnost i objavljivanja u javnost. Tu postoji uslov da se prethodno obratio ovlašćenom organu. Ukoliko primeti da tužilac ne postupa u razumnom roku, on može ići u javnost", kazala je ona. Propisano je i pravo novinara da štiti svoj izvor informacija ukoliko uzbunjivač želi da ostane anoniman.

"Svi postupci predviđeni ovim nacrtom su hitni - moraju brzo da se obrade, a tu je i načelo poverljivosti. Po prvi put sada su organi dužni da postupaju po anonimnim prijavama, a poverljivost se garantuje, dok je otkrivanje podataka o uzbunjivaču kažnjivo", rekla je Mirjana Mihajlović. Ona je istakla da će se Srbija donošenjem zakona o uzbunjivačima, pridružiti malom broju evropskih zemalja koje imaju takav propis. SAD imaju 150 godina iskustva sa zaštitom uzbunjivača, a od pet evropskih zemalja, najpoznatiji zakon je britanski iz 1996. godine. Radna grupa Ministarstva pravde pripremila je nacrt tog zakona koristeći model koji je dostavio Poverenik za informacije od javnog značaja.