Ni za jedan praznik ne vezuje se više običaja nego za Božić. Neki od njih su polaganje badnjaka, posipanje poda slamom, kvocanje i pijukanje, pravljenje česnice, položajnik

Ovom praznovanju posvećena su tri crvena slova u crkvenom kalendaru, pa i četvrti, Badnji dan.
Važan smisao Badnje večeri, kao praznika koji je posvećen porodici, bilo je okupljanje sve čeljadi na posnoj trpezi.

Stari običaji

Neki običaji su se u međuvremenu prilagodili vremenu i mestu u kojem živimo, te se danas ne praktikuje večera na podu, već sa stola ispod kojeg je prostrta slama. Božić je praznik cele porodice i zato se očekuje da tokom prazničnih dana bude na okupu. Praznovanje započinje Badnjim danom, 6. januara. Rano ujutro domaćin odlazi da iseče badnjak, najčešće je to hrastovo drvce, da bi ga te večeri uneo u kuću i time označio početak božićnih praznika.

Trpeza za Badnje veče

Jelovnik za Badnje veče gotovo nikad se ne menja. Dakle, dok je domaćin u šumi i seče badnjak, domaćica mesi badnjački kolač, badnjačku pogaču bez kvasca, koja se za vreme večeri lomi, a ne seče. Od jela na stolu, pored hleba i soli, treba da se nađe i riba pržena na ulju, kiseli kupus, rezanci s orasima, turšija, med, vino i prebranac. Svaki deo ove praznične posne trpeze ima svoju simboliku. Badnjačka pogača simboliše samog Gospoda Isusa Hrista („Ja sam hleb živ, koji siđe sa neba; koji jede od ovog hleba, živeće va vijek; i hleb koji ću ja dati za život svijeta“ - Jovan 6,51). Riba, kao i hleb, simboliše Gospoda Isusa Hrista

Badnjak

Badnjak je obično mlado hrastovo ili cerovo drvo, koje se na Badnji dan ujutro rano seče i donosi pred kuću. Uveče, uoči Božića, badnjak se preseca i zajedno sa slamom unosi u kuću. Badnjak simbolički predstavlja drvo koje su pastiri doneli i koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini kad se Hristos rodio.

Slama

Posle badnjaka u kuću se unosi slama, koja se posipa svuda. Prema narodnom verovanju, unosi se zato što se i Hristos rodio na njoj.

Večera uoči Božića

Kad se unesu badnjak i slama, ukućani sedaju za trpezu. Večera je posna, obično se priprema prebranac, sveža ili sušena riba i druga posna jela.

Položajnik

Dolazak položajnika u kuću takođe predstavlja jedan od božićnih običaja. Položajnikom se naziva onaj koji na Božić prvi uđe u kuću. Obično je muškarac ili dečak. On čestita domaćinima Božić i blagosiljanjem poželi ukućanima zdravlje i uspešnu godinu. Položajnik simbolički predstavlja mudrace koji su pratili zvezdu sa istoka i novorođenom došli Hristu na poklonjenje. Domaćica posle toga posluži položajnika i daruje ga prikladnim poklonom jer na Božić, i za celu narednu godinu, donosi sreću u kuću.

Česnica

Smatra se izuzetno važnim obrednim kolačem. Rano ujutro na Božić domaćica zamesi testo, od kojeg peče pogaču koja se zove česnica. U nju se stavlja metalni novčić, odozgo se bode grančicom badnjaka, a ima ulogu slavskog kolača na Božić. Kada česnica bude pečena, iznosi se na sto na kojem je već postavljen božićni ručak. Česnica se lomi na onoliko delova koliko ima ukućana. Onaj ko dobije deo česnice u kojoj je novčić, prema narodnom verovanju, biće srećan cele godine.

Božićni ručak

Prvog dana Božića ne odlazi se nigde iz kuće, već porodica na okupu uživa u ručku i toploj porodičnoj atmosferi. Božićni ručak je prvi mrsni obed posle dugog posta i uvek je bogat i raznovrstan, ali obeležavaju ga dva neizostavna elementa: česnica i pečenica. Ručak je najsvečaniji trenutak Božića. Božićna trpeza, prema narodnom shvatanju, morala je biti puna i obilna.

Drugi i treći dan

Drugi dan praznika je prilika za posete rođacima i prijateljima. Treći dan je Sveti Stefan, 9. januar, i tada se iz kuće iznose slama i ostaci badnjaka.