U Centru za vantelesnu oplodnju država će u novoj godini finansirati intervenciju za 250 parova

VALJEVO - Dunja je prva beba iz epruvete začeta kliničkom trudnoćom u novoosnovanom Centru za vantelesnu oplodnju u Valjevu i rođena je u septembru. Od decembra prošle godine u bogatoj istoriji Opšte regionalne bolnice u Valjevu, počelo je ispisivanje još jednog vrlo značajnog poglavlja. Grupa mladih lekara na čelu sa dr Brankom Budimirovićem, ambicioznim rukovodstvom bolnice učinila je veliko delo. Projekat Centra za vantelesnu oplodnju urađen je još 2002. da bi posle detaljnih priprema osoblja, ali i opreme od komisije za nove tehnologije Ministarstva zdravlja, posle skoro jedne decenije, dobio zeleno svetlo. Tako je bolnica u gradu na Kolubari, koja nosi ime po svetski poznatom reproduktivnom stručnjaku akademiku dr Vojinu Šuloviću, postala prva i do danas jedina državna zdravstvena ustanova na sekundarnom nivou koja ima Centar za vantelesnu oplodnju. Za godinu dana kroz centar je prošlo oko 140 parova iz svih krajeva Srbije. Svet je u septembru iz "januarske klase", to jest ciklusa ugledalo deset zdravih beba među kojima su i blizanci Gavrilo i Lola iz Valjeva.

– U program vantelesne oplodnje u 2014. planirano je 250 parova od kojih će oko 200 finansirati Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO). Ostali će imati podršku lokalnih zajednica dok jedan manji broj sam plaća troškove gde procedura uz neophodne lekove košta nešto više od 2.000 evra. Inače, prema iskustvima iz prve godine, kod nas su upućivani, ali i dolazili po sopstvenom izboru, parovi koji su imali problema sa ostvarivanjem trudnoće vrlo dugo, do 12 godina. I kada su u pitanju pokušaji vantelesne oplodnje kod najvećeg broja rađeni su po dva, tri i više puta. Za takve situacije mi smo se pripremali i parove pre i tokom procedure uključivali u seanse kod našeg kliničkog psihologa. Uspešnost centra u prvoj godini bila je 36 odsto ostvarenih trudnoća sa čime smo vrlo zadovoljni – kaže dr Budimirović, inače rukovodilac Centra za vantelesnu oplodnju u Valjevu.

Naš sagovornik dodaje da je veliki problem što se neplodnost kasno prepozna dok je dodatna otežavajuća okolnost što su trendovi sklapanja brakova i želje za potomstvom događaju u vrlo kritičnim godinama. Plodnost počinje da pada sa 35 godina, sa 38 još značajnije i kada se neko prvi put javi sa 42 ili 45 godina, onda je jako teško da se nešto učini. Međutim, i pored slučajeva kada na biološkom časovniku oglašava alarm, u centru ne dopuštaju da bilo koga uhvati panika, jer smatraju da je svaki pokušaj i procedura šansa za uspeh.

– Mi smo jedini državni centar u Srbiji koji ima mogućnost zamrzavanja viška embriona. Pacijentima se mogu vratiti najviše tri embriona i zbog toga smo projektovali ovo odeljenje da se višak može zamrznuti i da nekome ko ne ostane u drugom stanju ili se pak vrati za drugu trudnoću, mi možemo vratiti embrione. To radimo o sopstvenom trošku čime našim pacijentima dajemo značajnu finansijsku podršku – naglašava dr Budimirović.

Za kratko vreme lekari su stekli poverenje pacijenata, pa na proceduru veštačke oplodnje ne dolaze samo parovi sa lista čekanja iz većih državnih klinika, već su sve brojniji oni koji sami iskazuju želju da to bude baš u Valjevu.

Na naše pitanje dr Budimiroviću da li ima razlike u radovanju roditelja koji dobiju dete prirodnim putem ili iz epruvete, bez razmišljanja odgovora da – ima. Mnogo više košulja se pocepa i otvori šampanjaca kod onih roditelja koji dobiju dete uz njihovu pomoć, to jest vantelesnom oplodnjom.