DOKTOROMANIJA: Titule doktora nauka dele se i šakom i kapom

BEOGRAD - Sudeći prema broju doktora nauka, Srbija ne bi trebalo da stahuje za napredak obrazovanja. Broj studenata doktorskih studija povećao se pet puta u poslednjih pet godina. Postavlja se pitanje koliko je onih koji su do titule stigli prečicom.

Ako je suditi po broju doktora nauka u Srbiji, naša zemlja ne bi trebalo da stahuje za napredak obrazovanja. Prema podacima Zavoda za statistiku, broj studenata doktorskih studija povećao se pet puta u poslednjih pet godina; samo u Beogradu, broj doktoranata je od 405 dostigao gotovo tri hiljade. Nameće se pitanje koliko je onih koji su do titule stigli prečicom.

U Srbiji poslednjih godina vlada prava "doktoromanija". Nije doktorirao samo onaj ko nije hteo, tvrde strucnjaci.

Neven Cvetićanin sa Instituta društvenih nauka smatra da se titule doktora nauka dele šakom i kapom.

Budući da je natalitet veoma mali da li će svaka beba imati zagarantovanu titulu doktora nauka. Moraće neko da radi normalne poslove, da bude dobar vodoinstalater, automehaničar, a ne da ide lakšim putem, da nakači titulu i paradira, dodaje Cvetićanin. Ni obrazovanje, nažalost, nije ostalo imuno na sve ono što se dešava u ostalim sferama društva.

Dopisni član SANU Dušan Teodorović ocenjuje da je situacija sa doktorskim tezama tragična. Imamo slučajeve plagijata, bezočnog prepisivanja, "kopi-pejst" varijanti, izmišljanja naučnih radova i referenci. Bio je i slučaj lažnog sajta gde je neko prikazao da ima nekakve rezultate a u stvari nema. To je već kriminal u pitanju, upozorava Teodorović.

Inspektori tvrde da istražuju svaku dobijenu prijavu. "Bilo je čak i nekih političara, javne ličnosti. Za nas je svaki student, svaki doktorand isto. Ako se u bilo kom trenutku utvrdi da neka diploma nije validna ona mora da se poništi", kaže načelnik republičke prosvetne inspekcije Velimir Tmušić.

Problem nije uočen samo na privatnim, već i na državnim univerzitetima, upozoravaju stručnjaci.

Univerzitetski profesor Srbijanka Turajlić napominje da pojam doktorskih studija bi podrazumevao da svaki upisani student ima stipendiju, da ima svoje radno mesto na ustanovi na kojoj je upisao studije i da se tri godina bavi istraživanjem.

Doktorat bi trebalo da je kruna, a mi ništa od toga nemamo. Imamo nekakvu večernju nastavu koja je zamorna, dodaje Turajlićeva. Kao rešenje profesori predlažu osnivanje škole doktorskih studija koju bi vodili najveći stručnjaci.

Srđan Stanković iz Nacionalno-prosvetnog saveta smatra da bi nekoliko dobrih ljudi u jednoj oblasti mogli da se udruže sa drugim univerzitetom čime bi se stvorila kritična masa istraživača.

Tako bi se, kažu, stalo na put plagijatorima i doktorima nauka bez pokrića koji su, zbog nesigurnosti u svoje znanje, često brana stručnjacima da, za početak, dobiju šansu.