Povodom otkrića da iza pogibije mladića u kafiću „Panda“ stoji DB i njen tadašnji šef Radomir Marković, ali i komandant JSO Ulemek, bližnji stradalih kažu da im je zbog toga danas još teže
ISPOVEST PORODICA MASAKRIRANIH DEČAKA: Danas su naša deca ponovo ubijena Foto: Marina Lopičić, Beta

BEOGRAD - Ako je ovo istina, ponovo ste nam ubili decu...
Ovako, kroz suze i drhtavim glasom, govore za naš list porodice žrtava posle objavljivanja teksta u Kuriru da je Državna bezbednost s Radomirom Marković na čelu, a preko Milorada Ulemeka Legije, izvršila masakr nad šestoricom srpskih mladića u kafiću „Panda“ u Peći 14. decembra 1998. godine.

Verovala u Srbiju

Milena Radević, majka ubijenog Ivana (25), priča kroz suze i jedva izgovara reči.
- Držim ovaj vaš Kurir u rukama, a mokar je od suza. Na mog sina su tog 14. decembra 1998. pucali, a danas mi je teže nego tada. Danas je poginuo i ubijen je. Od mog života ostala je senka, a posle ovog mi život više ne vredi ama baš ništa.

Verovala sam u svoju zemlju, u Srbiju, čiji su ratnici pravedni, a izgleda da je ona stvorila monstrume koji su bili u stanju da žrtvuju nevinu decu. Posejali su mržnju. Ne znam kako je moguće da Srbija izrodi takve monstrume. Kakvi su ti mozgovi - u dahu drhtavim glasom priča Milena.

Na pitanje da li je ikad posumnjala da je to možda uradila srpska Državna bezbednost, priznaje da su se njene slutnje, nažalost, obistinile.
- Tragali smo za istinom 14 godina i nailazili smo na zatvorena vrata. Kad imate više „istina“, onda znate da su to laži da bi se prikrio, a malo je da kažem, zločin. Sine, ne mogu više da pričam, ne mogu, jer ovaj bol koji osećam ne bih poželela nikom - završila je Milena.

Srpska nesreća

Njen sin Đorđe, koji je preživeo, brat pokojnog Ivana, kaže da sve ove godine jednostavno nisu želeli da veruju da tako nešto može da bude istina.

- Sramota me je. Stidim se. Mi Pećanci smo, verujući im, gostili sve te Legijine ljude i pili kafu s njima, a oni su mi krvnički ubili brata. I Legija i Rade Marković su to uradili po nalogu Slobodana Miloševića. To je najveća srpska nesreća. Ne znam šta da kažem, danas su nas ponovo ubili, otvorili rane, ali verujem da će ipak biti kažnjeni da se nikad niko ne bi usudio da uradi tako nešto - dodaje Đorđe, koji sa ostalim članovima porodice posle završetka NATO bombardovanja živi u Crnoj Gori.

Milanka Terzić, tetka stradalog Ivana Radevića, nakon objavljivanja teksta u Kuriru odmah je napisala pesmu o tom nemilom događaju. Ona dodaje da su svi naslućivali da iza tog slučaja ne stoje Albanci.

- Zove me sestra jutros i kuka na sav glas. Kaže, Ivan mi je dosad bio mrtav, a danas je poginuo. Prepala sam se u momentu jer nisam znala da je izašao tekst u vašim novinama i uplašila sam se da je poludela. Međutim, kad mi je rekla za ta saznanja, onda sam shvatila o čemu govori - priča Milanka za Kurir.

U njenoj pesmi piše:

- Od Šiptara bismo se odbranili jer ih se nismo bojali, ali nismo mogli od Mire i Slobodana i njihovih poltrona. Kod očiju ste nas napravili slepim, pomutili pamet, pa nismo znali ko nas brani, a ko ubija (...) Što nas ne ubiste, a decu da nam ostavite - stoji u Milankinoj pesmi, koja je, između ostalog, prosvetni radnik, majka četvoro dece i dvanaestoro unučadi.

Strah od istine

Ljubo Ristić, otac ubijenog Svetislava (17), kaže da ga je posle izjave vicepremijera Aleksandra Vučića strah od istine, ali i da mu je sve bilo jasno.
- Znate koliko boli - mnogo! Ali ako treba da doživimo toliki bol, da bi duša naše dece mogla da počiva u miru, pretrpećemo i to. Nema više laži, ćutanja, istina mora da izađe na videlo - kaže Ristić.

REAGOVANJA

JELENA MILIĆ DIREKTORKA CENTRA ZA EVROATLANTSKE STUDIJE
Indicije da su mladiće u Peći ubili, po naređenju DB ili odmetnuti psihopatolozi JSO, uopšte me ne iznenađuje. Obračun dve struje u DB, igra sujeta Legije i Markovića može biti vrlo korisna za Srbiju. Oni, ubice, nažalost, svedoci su tog vremena. Nažalost, moguće je da su delovi države u tome učestvovali kako bi policija i vojska mogle da se uključe u sukobe. Ne bih se začudila da je to naručeno iz DB i političkog vrha Milošević-Marković.

GORAN RADISAVLJEVIĆ BIVŠI KOMANDANT ŽANDARMERIJE
Nemam nikakvih saznanja o tom slučaju, tako da ne bih mogao ništa da komentarišem.

MOMIR STOJANOVIĆ BIVŠI DIREKTOR VBA
Taj slučaj je bio u nadležnosti MUP Peć i Centra DB u Peći, koji su vršili uviđaj i sprovodili istragu sve do NATO bombardovanja. Ako je to tačno, onda to govori da je u tom vremenu svako mogao da radi šta hoće a da pritom ne vodi računa o državnim i nacionalnim interesima. U svakom slučaju, bio bih obazriv prema iskazima i Legije i Markovića jer oni mogu biti posledica međusobnog prepucavanja i neraščišćenih računa.

NATAŠA KANDIĆ PREDSEDNICA FONDA ZA HUMANITARNO PRAVO
Nakon ubistva mi smo kao organizacija išli u Peć, ali nismo uspeli da istražimo taj slučaj. I u albanskim i u srpskim krugovima vladali su strah i ćutanje. Te 1998. Peć je kontrolisala policija - policijska jedinica „Munja“ i JSO. Istragom tog slučaja bavila se policija i na pitanje šta se desilo i zašto su ubijeni srednjoškolci nismo dobili odgovor.

Diplomate: Dobro da Srbija pokreće bolne teme

Diplomatski predstavnici u Srbiji nisu ostali ravnodušni na juče objavljene informacije povodom stravičnog zločina u Peći kada su stradala šestorica srpskih mladića.
Nemački ambasador Hajnc Vilhelm kaže da je važno da se Srbija suoči sa zločinima iz prošlosti, ma koliko to bolno bilo.
- Uostalom, i Nemačka se dugo borila sa svojim bolnom prošlošću. Ovaj slučaj mora da se razjasni i zbog porodica žrtava, važan je za pomirenje i da počinioci i posle toliko godina budu privedeni pravdi - kaže Vilhelm za Kurir.
Ambasador Sjedinjenih Američkih Država Majkl Kirbi je ipak rezervisan:
- Mislim da je bilo mnogo optužbi, a malo dokaza. Porodice žrtava treba da znaju istinu. Dobro je da srpska vlast sama pokreće ovako teške i bolne slučajeve iz prošlosti kako bi sve činjenice bile razotkrivene.