Kod stanovništva zaduženost po bankarskim kreditima u prošloj godini povećana je za 2,8 odsto, na 616,37 milijardi dinara, ali kada se ima u vidu inflacija, realno gledano zabeležen je pad, navodi Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije

BEOGRAD - Građani Srbije na kraju 2013. godine bankama i lizing kompanijama su dugovali 836 evra po glavi stanovnika, izjavio je danas generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić.

Od toga je dug po bankarskim kreditima bio 749 evra, po osnovu minusa na tekućem računu 35 evra, kreditnih kartica - 47 evra, a po osnovu lizing ugovora šest evra.

"Radi se o neznatnom povećanju u odnosu na kraj 2012. godine kada je zaduženost po glavi stanovnika bila 814 evra", rekao je Dugalić.

Ukupna zaduženost građana i privrede Srbije po bankarskim kreditima smanjena je u prošloj godini za 5,1 odsto, na 2.140 milijardi dinara, napomenuo je on. Pri tome je zaduženost preduzeća smanjena za 8,2 odsto, na 1.414 milijardi dinara, naveo je Dugalić napominjući da je takva tendencija uspostavljena polovinom 2013. godine i u drugom delu godine smanjivana je zaduženost preduzeća.

Kod stanovništva zaduženost po bankarskim kreditima u prošloj godini povećana je za 2,8 odsto, na 616,37 milijardi dinara, ali kada se ima u vidu inflacija, realno gledano zabeležen je pad, dodao je on.Sve vrste kredita građana imale su pad u prošloj godini, osim gotovinskih kredita koji su porasli za 14,4 odsto, i poljoprivrednih kredita kod kojih je rast bio 10 odsto. Najveći pad zabeležen je kod potrošačkih kredita - 18,3 odsto.

Prema rečima Dugalića, uz ovakav životni standard građana i opšti ekonomski ambijent u privredi teško je očekivati oživljavanje kreditne aktivnosti i u ovoj godini, osim ako se ne ostvare značajne investicije koje su najavljene. On je istakao da je pad zaduženosti preduzeća jako loša vest jer privreda više nema sopstvenih izvora za ulaganje, i prinuđena je da koristi spoljne izvore finansiranja, pre svega u vidu kredita, a sve je manje preduzeća koja ispunjavaju uslove da uzmu kredit.

"Kada nema rasta kreditne aktivnosti, to znači da nema ni investicija, a bez ulaganja nemoguće je očekivati privredni rast i otvaranje radnih mesta", naveo je Dugalić.

On je ocenio da će pregovori sa EU povoljno uticati na ekonomsku sliku Srbije i opšti privredni ambijent, a povoljna vest bi bilo i sklapanje aranžmana sa MMF-om, dok je, s druge strane, smanjenje kreditnog rejtinga loše za reputaciju zemlje.

Govoreći o nivou nenaplativih kredita, Dugalić je rekao da se posle rešavanja problema sa pojedinim državnim bankama situacija popravila, tako da je učešće tih kredita u privredi smanjeno sa 31odsto na oko 27 odsto.On je napomenuo i da se sa Narodnom bankom Srbije u okviru razgovora o pitanjima značajnim za rad banaka razgovaralo i razgovaraće se o kamatnim stopama.

Prema rečima Dugalića, tačno je da gotovinski krediti i dozvoljeni minus spadaju u najskuplje pozajmice, ali radi se o kreditima sa najmanjim stepenom obezbeđenja.