MINISTAR ILIĆ: Zahtevi za legalizaciju do 29. januara

Gradovi i opštine do tada treba da donesu cenovnike sa naknadama za legalizaciju

Ilić je rekao da i gradovi i opštine do tada treba da donesu cenovnike sa naknadama za legalizaciju."Očekujemo da nam opštine od 29. januara dostave cenovnike o visine naknade koje su donele, a građani će biti oslobođeni plaćanja za onaj deo koji su sami uložili u infrastruktruno opremanje neke lokacije. Lokalna vlast će sama to proceniti, a mi ćemo vršiti nadzor", istakao je Ilić.

Ministar je rekao da je do sada podneto malo zahteva za legalizaciju napominjući da se njihov broj sve više uvećava kako se primiče rok.

Ilić je naglasio da je Zakon o legalizaciji objekata usklađen sa Ustavom i mišljenjem Ustavnog suda po pitanju nakande za legalizaciju, koju sada samostalno određuju lokalne samouprave.

On je podsetio da je Ustavni sud proglasio neustavnim odredbe o legalizaciji "Dulićevog" Zakona o planiranju i izgradnji, pošto je sud smatrao da se olakšicam koje je predviđao čini diskriminacija.

Ilić je kazao da, prema mišljenju Ustavnog suda, olakšice ne mogu da budu veće nego što predviđa redovna procedura za dobijanje građevinske dozvole.

Komentarišući optužbe pojedinih političkih stranaka da se ništa nije uradilo sa legalizacijom, Ilić je istakao da u tom procesu ništa ne može da se uradi preko onoga što propisuje zakon usklađen sa Ustavom."Ne treba sada ubirati jeftine političke poene - mi ćemo ovo i ono. Mi moramo poštovati Ustav Srbije, jer džaba ćemo doneti sada u izbornoj kampanji neki zakon da bi se dodvorili nekim građanima ako će Ustavni sud sutra reći da nije u skladu sa Ustavom i staviti zakon van snage", naveo je ministar građevine.

On je rekao da će Ministarstvo građevine moći da vrši nadzor nad procesom legalizacije tek kada lokalne samouprave dostave cenovnike za legalizaciju."Nije isto nešto legalizovati na Dedinju, Lebanu ili Surdulici i Ustavni sud traži da se to ispoštuje", dodao je ministar.

Ilić je podsetio da građani koji ne mogu da plate redovan proces legalizacije mogu po posebnom zakonu da upišu svoje nelegalne objekte u katastar.

Zakon o legalizaciji objekata je stupio na snagu 1. novembra i predvideo je rok od 90 dana za podnošenje zahteva i donošenje cenovnika na lokalnom novou.

Građani mogu da legalizuju objekte koji su izgrađeni i posle 2009. godine odnosno do stupanja na snagu zakona.

Iako je prvobitni vladin predlog predviđao da se zakon odnosi samo na bespravne objekte izgrađene do 11. septembra 2009. godine za koje je zahtev za legalizaciju podnet do 11. marta 2010. godine, poslanici su ipak usvojili amandman koji omogućuje legalizaciju objekata izgrađenih i nakon tog perioda.

Inače, zakon predviđa mogućnost plaćanja legalizacije na rate do 20 godina, a visinu naknade za bespravno izgrađene objekte utvrđuju lokalne samouprave, koje mogu i da smanje maksimalni rok od 20 godina.

Prema podacima iz 2010. godine, u Beogradu ima oko 180.000 nelegalno sagrađenih objekata. Do 11. marta 2010. podneti su zahtevi za legalizaciju oko 700.000 objekata, a prema podacima Republičkog geodetskog zavoda u Srbiji ima ukupno oko 1,3 miliona objekata neupisanih u katastar.

Zakonom je za legalizaciju objekata predviđena obimnija projektna dokumentacija i vlasnici će imati veće troškove.
Za lokalne samouprave je bilo predviđeno da po stupanju na snagu zakona utvrde kriterijume za određivanje naknade za uređivanje građevinskog zemljišta i uslove pod kojima će se ostvariti umanjenje naknade i način plaćanja.

Gradovi i opštine mogu da propišu umanjenje naknade za vlasnika porodičnog stambenog objekta ili stana u stambenoj ili stambeno-poslovnoj zgradi, koji je izgradnjom ili kupovinom trajno rešavao stambeno pitanje ako vlasnik ili članovi njegovog porodičnog domaćinstva nemaju drugu nepokretnost za stanovanje.

Umanjenje naknade je predviđeno i za vlasnike koji su izvršili opremanje građevinskog zemljišta sopstvenim sredstvima ili sredstvima od mesnog samodoprinosa i to srazmerno učešću u opremanju.