Nije utešno ni to što istraživanje govori da je Bosni i Hercegovini za takav privredni pomak potrebno čak 157 godina, niti je ohrabrujuće to što je Hrvatska „tek“ 64 godine iza evropskih zemalja

SUBOTICA - Privredni razvoj Srbije danas je tek 60 odsto nekadašnjeg iz 1989. godine, pre izolacije i događaja koji su devastirali privredu i čitavu nekadašnju državu. Tada je ona imala šansu da se priključi evropskoj zajednici najrazvijenijih zemalja, ali danas, sa stopom rasta od dva odsto, Srbiji je potrebno 133 godine da bi dostigla razvojni nivo zemalja EU.

Ovi podaci izneti su u istraživanju profesora dr Drage Pupavca iz Rijeke i dr Danice Drakulić, profesorke Ekonomskog fakulteta iz Subotice, objavljenom u zborniku „Nauka, tehnologija i razvoj“, koji je nastao na osnovu istoimenog skupa održanog na Paliću u septembru prošle godine. Zbornik je predstavljen u Subotici.

Nije utešno ni to što istraživanje govori da je Bosni i Hercegovini za takav privredni pomak potrebno čak 157 godina, niti je ohrabrujuće to što je Hrvatska „tek“ 64 godine iza evropskih zemalja. No, ta se tehnološka i razvojna provalija može smanjiti na 28 godina, ukoliko bi Srbija uspela da podigne stopu svog privrednog rasta na pet odsto - ali ipak uz izvesnu stagnaciju evropskih zemalja, navode autori.

„Poslednjih 12 godina pokazalo se da je stanje svih sistema - političkog, socijalnog, institucionalnog, obrazovnog, inovacionog - izuzetno loše, i stoga je potrebno napustiti dosadašnji tranzicioni put i pronaći novi model tranzicije. Ista je situacija u svim zemljama zapadnog Balkana, te se i u njima moraju tražiti načini da se razvojni nivo približi Evropi i izađe sa periferije“, navodi dr Drakulić, napominjući bi se izlaz morao potražiti i kroz primenu iskustava drugih zemalja.

„Smatram da ovde ni liberalizam ni neoliberalizam nisu čak ni zaživeli, ali da naš neuspeh u tranziciji možemo nadoknaditi primenom iskustava zemalja koje su prošle taj put uspešno. Ukoliko naša politička i intelektualna elita zna šta hoće, i ukoliko ima dugoročnu strategiju koja će voditi razvoju, mogu se izbeći i slabosti koje su se pokazale na primerima drugih zemalja“, kaže dr Drakulić.