PROMENA KALENDARA: Srbi dogodine slave Božić u decembru?!

Na saboru koji je sazvao patrijarh Vartolomej očekuju koraci ka jedinstvu pravoslavnog sveta, ali i unapređenju saradnje pomesnih pravoslavnih crkava

A dokle će se pravoslavcima u svetu Isus Hristos, sin Božji, dva puta godišnje rađati, 25. decembra po aktuelnom i 7. januara po starom kalendaru, trebalo bi takođe da odluči Svepravoslavni sabor, čije održavanje Carigradska patrijaršija priželjkuje 2015. godine. Na tom Saboru pitanje jednoobraznosti kalendara za sve pravoslavce trebalo bi da bude jedna od 10 predviđenih tema.

Jer, zajednički kalendar, kako je odavno ocenjeno u Konstantinopolju, "nije samo pitanje verodostojnosti pravoslavnog, odnosno hrišćanskog identiteta, već je i od pastirskog značaja".

Verski analitičar Živica Tucić tvrdi pak da kalendar nije dogmatsko, već religijsko-kulturološko pitanje.

- Među kanonskim pravoslavnim crkvama, bilo da se drže novog ili starog kalendara, oko tog pitanja uglavnom nema sporenja, uprkos paradoksu da im se Isus Hristos dva puta rađa u razmaku od dve nedelje. Ne postavlja se kao problem ni to što sa aspekta novog kalendara, srpski sveštenik ili vernik ako se, na primer, zatekne na službi u Grčkoj crkvi ili Grk u Srpskoj crkvi, dva puta u 14 dana može da slavi različite datume Hristovog rođenja. Ali, ako imamo u vidu da je ovo vreme dehristijanizacije u čitavom svetu i da se hrišćanima s podsmehom postavljaju pitanja da li zaista znaju kad im je Sin Božji rođen i kad je vaskrsao, smatram da bi svi hrišćani trebalo da se usaglase i barem da velike Gospodnje praznike slave istog datuma. Bilo bi uzalud očekivati da svi oni koji se drže aktuelnog gregorijanskog kalendara pređu na stari. Tim pre što je odavno poznato da taj julijanski kalendar astronomski nije tačan - kaže Živica Tucić.

Protojerej stavrofor prof. dr Radomir Popović u studiji pod nazivom "Budući Sveti i veliki sabor Pravoslavne Crkve", navodi da je pitanje kalendara počev od 1971. godine nekoliko puta razmatrano na međupravoslavnim pripremnim konferencijama i to sa dva aspekta, teorijskog i praktičnog, te da je zauzeto stanovište da nema kanonskih predispozicija po pitanju kalendara, izuzev pitanja Pashe (Vaskrsa).

- Usaglašeno je da svi hrišćani slave Vaskrs istog datuma. Komisija je takođe konstatovala da je novi kalendar tačniji od starog, makar što se tiče matematičkih i astronomskih izračunavanja. I da se treba se više starati o tačnosti datuma Vaskrsa, kao i nepokretnih praznika tokom kalendarske crkvene godine. Komisija je imala u vidu i prilike u pojedinim pomesnim Crkvama, pre sveg a pastirske razloge (Ruska pravoslavna crkva, Srpska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija), tako da je konačno rešenje ovog pitanja ostavljeno svakoj pomesnoj crkvi da ga uredi prema svojim mogućnostima. Postignuta je saglasnost, kad je reč o kalendaru, da kad se vernici nađu na teritoriji određene pomesne crkve da su dužni da poštuju kalendar koji je u bogoslužbenoj i liturgijskoj upotrebi. Poslednji put je kalendarsko pitanje razmatrano na pripremnom svepravoslavnom skupu 1982. Zaključeno je da je trenutno prosto nemoguće iz pastirskih razloga da sve crkve pređu na novi kalendar. Tad je prihvaćeno i miroljubivo jevanđelsko načelo 'subota je radi čoveka, a ne čovek radi subote' kako bi se izbegli mogući raskoli - naveo je Popović.

Šta nas je učio patrijarh Pavle?

Kad je reč o prelasku na novi kalendar u Srpskoj pravoslavnoj crkvi još patrijarh Pavle je, u svom kapitalnom delu "Da nam budu jasnija pitanja naše vere", izneo stav da o tome konačnu reč treba da donese Svepravoslavni sabor, a ne da se to pojedinačno čini u pomesnim pravoslavnim crkvama koje se još drže starog julijanskog kalendara. "Jer, viševekovnu praksu nije lako promeniti, svi praznici i sva bogosluženja ustanovljeni su prema starom kalendaru."

U vrhu SPC smatraju koji kalendar Crkva koristi je njeno unutrašnje pitanje. Ima i mišljenja da bi eventualnom promenom kalendara došlo do velikog raskola u SPC, možda i većeg nego što je bio u prvoj polovini 20. veka u Grčkoj i Rumuniji, kad su tamošnje crkve prešle na novi kalendar.

Julijanskog kalendara pridržavaju se danas, pored Srpske pravoslavne crkve, još patrijaršije Jerusalima, Moskve, Gruzije i manastiri na Svetoj gori Atoskoj. Ove crkve nepokretne praznike slave 13 dana kasnije nego što to predviđa gregorijanski kalendar, što znači da, na primer, Božić pada 25. decembra po novom računanju vremena, odnosno 7. januara po starom računanju vremena.