U preseku napravljenom za septembar mesec 2013, pripadnica lepšeg pola sa završenim fakultetom ima prosečnu platu 88.477 dinara, a muškarac čak 113.863

Koverte dama u Srbiji tanje su na mesečnom nivou u odnosu na kolege jačeg pola za više od 200 evra. One za isti posao godinama dobijaju manje, iako imaju istu stručnu spremu. Ovo su pokazale najnovije analize Republičkog zavoda za statistiku iz kojih se vidi da je najizraženija razlika kod onih koje imaju visoko obrazovanje, gde žene primaju u proseku za 25.000 dinara manje.

U preseku napravljenom za septembar mesec 2013, pripadnica lepšeg pola sa završenim fakultetom ima prosečnu platu 88.477 dinara, a muškarac čak 113.863. Slična je situacija i kod visokokvalifikovanih radnika, gde razlika u platama iznosi 23.000 dinara, u korist muškog pola. Tako VKV radnica u proseku ima platu 52.539 dinara, a VKV radnik 75.100 dinara.

Ranka Savić, iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije, jedina je žena na čelu radničkog udruženja kod nas. Kaže, da kad je izabrana za to mesto, naišla je na nepoverenje kolega.

- Danas u fabrikama i ustanovama širom Srbije na čelu našeg sindikata su trećina dame - tvrdi Savićeva. - Više rada i angažovanosti je ono zbog čega ih je teško privoleti da budu iznad muškaraca.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju i da muškarac sa višom stručnom spremom ostvaruje prosečnu zaradu od 73.600 dinara, a žena 61.497, dok sa završenom srednjom školom u proseku ima 60.350 dinara, a žena svega 50.666. Kada je u pitanju niža stručna sprema, razlika u plati je takođe oko 10.000 dinara, za muškarce 44.478, a za žene 34.021. Kvalifikovani radnik zarađuje u proseku 50.967 dinara, a žena 38.238, polukvalifikovani radnik ima 43.773, a radnica 34.406 dinara. Najmanja razlika je u kategoriji nekvalifikovanih radnika. Žena ima oko 7.500 dinara manje od kolega muškaraca, odnosno prosek za muškarce je 40.745, a za žene 33.217 dinara.

Ona naglašava da problem nižih zarada pripadnica lepšeg pola postoji decenijama i, nažalost, ne samo u Srbiji već i u zemljama Evropske unije. Trudnoća, kuća i deca su razlozi.

- Problem se može rešiti samo jasnom i preciznom zakonskom regulativom, ali i povezivanjem samih žena - kaže Savićeva. - Solidarnost je ono što ih može povući na vrh.

Istraživanja pokazuju da najniže zarade imaju samohrane majke i udate žene sa decom predškolskog uzrasta, dok najvišu stopu zaposlenja imaju, i najveće plate primaju majke odrasle dece i neudate žene bez potomaka.

Predsednik komisije za rodnu ravnopravnost beogradske opštine Zvezdara, Lejla Ruždić, objašnjava da za godinu dana porodiljskog odsustva žena zaostane za muškarcima priličnu svotu novca.

- Porodiljska i bolovanja radi nege deteta su manje plaćena, pa u konačnom godišnjem saldu dolazimo do velikih razlika - objašnjava Ruždićeva. - Žene su u većini firmi uskraćene i za stručna usavršavanja koja se najčešće zbog dece nude muškarcima.

Ona objašnjava da bi država trebalo da stimuliše žene, a kao primer navodi mogućnost isplaćivanja zarade u iznosu od 100 odsto i za vreme bolovanja.