Krumajh navodi da je austrougarska težila da ratom matira Srbiju", koja je posle balkanskih ratova postala zabrinjavajući sused sa idejama koje su pretile da unište austrougarsko carstvo

PARIZ - Povodom 100 godina od početka Prvog svetskog rata, istoričari ističu uloge Austrougarske i nerešenu krizu sa Srbijom u julu 1914. godine, kao i višedecenijsku složenu vojno-političku situaciju, rivalstvo i pripreme za rat velikih sila Evrope, kome je bio potreban razlog da iz blagostanja pređu u rat, piše danas Frans pres.

"Ne može se poreći da su Nemci pritisli dugme 'rat' odbijajući svake pregovore koji bi omogućili da Srbija preživi ratni pritisak Austrougarske posle krize izazvane ubistvom austrijskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu" 28. juna 1914. godine, izjavio je Gerd Krumajh, istoričar i profesor Univerziteta u Diseldorfu.

Krumajh navodi da je austrougarska vlada iskoristila sarajevski antentat da "matira Srbiju", koja je posle balkanskih ratova postala zabrinjavajući sused sa idejama koje su pretile da unište austrougarsko carstvo.

"Nemačka, saveznik Beča, ocenjuje da je ta afera odlična prilika da na probu stavi ruske namere - ako Rusija bude štitila Srbiju protiv Austrougarske, biće rata - rat za koji Berlin misli da će pobediti.

Ako Rusija odbije da interveniše i pusti austrougarske snage da pregaze Srbiju, Sankt Peterburg će imati umanjenu krizu i to će biti još bolje", rekao je Krumajh.

Prema njegovim rečima, tu nemačku računicu su smislili vojnici, koji nisu prestajali da navode da je evropski rat neizbežan i da je bolje za Nemačku da interveniše što je pre moguće. Druge sile tada zaključuju da Berlin odbija svaki pokušaj pomirenja i da želi rat.

"Rusija, koja je dobila podršku od Francuske tokom krize, ipak se upušta u rizik da žestoko odgovori u nadi da će zastrašiti Beč.

Odlučuje se prva na opštu mobilizaciju ali nastavlja da nudi pregovore. Međutim, ta mobilizacija pokreće nemački ratni Šlifenov plan, koji predviđa da Nemačka suočena s ruskom pretnjom treba prvo da pokori Francusku, a posle da iskoristi sve svoje snage protiv Rusije, ukljanjajući sebi košmar da vodi rat na dva fronta", rekao je Krumajh.

Istoričar sa Univerziteta u Dablinu Džon Horn (John Horne) ocenjuje da "svi oni koji su tada prihvatili Evropu podeljenu na dva naoružana bloka i ideju da je rat prihvatljivo oruđe politike, čak i Darvinova potreba, snose deo odgovornosti za Prvi svetski rat".

"Međutim, uloga Austrijanaca i posebno Nemaca ostaje suštinska.Pitanje odgovornosti treba gledati u kontekstu sukoba i ravnoteže tada u Evropi.

To pitanje je od ključnog značaja, posebno posle rata, s obzirom na disparitet između uzroka sukoba i njegove posledice, koje će potom promeniti svet", rekao je Horn.