Hrvatska politika je postavila niz uslova pod kojima bi mogla da povuče tužbu, ali to nisu pravni uslovi niti su u neposrednoj vezi sa samom tužbom. Faktički, traži se jedan "elegantan" politički izlaz da se tužba povuče, a da vlastima u Hrvatskoj to ne donese štetu, kaže advokat

BEOGRAD - Genocida nije bilo ni nad Hrvatima niti nad Srbima na teritoriji Hrvatske u ratu tokom devedesetih godina i zato su i tužba i protivtužba pravno neosnovane, rekao je hrvatski advokat Anto Nobilo, povodom rasprave koja počinje 3. marta pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu po uzajamnim tužbama Hrvatske i Srbije za genocid tokom rata u Hrvatskoj, od 1991. do 1995. godine.

"Bilo bi pametnije da su tužbe povučene", jer, kako kaže Nobilo: "genocida na svu sreću, nije bilo".

Nobilo je objasnio da je "pravna situacija nesporna i ona proizlazi iz prakse međunarodnih sudova. Od vaganja dve vlade i odluke za povlačenje tužbi izlazimo iz domena prava i ulazimo u sferu čiste politike - tajminga i trenutka kada vladama Hrvatske i Srbije odgovara da načine takav potez i povuku tužbe, a da ne naprave sebi političku štetu".

Na pitanje da li će do početka procesa doći trenutak kada će tužbe, ipak, biti povučene, Nobilo je odgovorio da očigledno da taj trenutak, bar što se tiče Hrvatske, nikako da dođe.

"Hrvatska politika je postavila niz uslova pod kojima bi mogla da povuče tužbu, ali to nisu pravni uslovi niti su u neposrednoj vezi sa samom tužbom - poput povratka kulturnog blaga ili zahteva za podatke o nestalim osobama. Faktički, traži se jedan "elegantan" politički izlaz da se tužba povuče, a da vlastima u Hrvatskoj to ne donese štetu", naglasio je Nobilo.


Prema mišljenju Nobila, i sami političari svesni su da su obe tužbe besmislene, ali niko nema dovoljno političke hrabrosti da ih povuče.

On smatra da će Vladi Hrvatske najmanje štetiti ako ne odustane od tužbe jer su ti procesi dugi, a ona računa da će politička naplata doći u neko drugo vreme, kada vladu budu činili neki drugi ministri.

Hrvatski advokat je objasnio da kad proces počne, postoji mogućnost vansudske nagodbe, ali da Vlade treba da imaju u vidu da je to teže učiniti što vreme bude dalje odmicalo, kao i da će troškovi suđenja biti sve veći.Govoreći o troškovima procesa, Nobilo je rekao da niko ne može precizno da zna koliko će proces koštati.

Obe strane su angažovale međunarodne pravne stručnjake, čiji rad puno košta, postoje i sudski troškovi koji se moraju plaćati, a međunarodni sud pravde u Hagu ne radi za džabe, rekao je Nobilo i dodao da su najveći trošak ipak međunarodne advokatske kancelarije koje zastupaju i jednu i drugu stranu.

Nobilo smatra da će dužina procesa zavisiti o broju dokaza koji budu izneti, ali da će biti dug i skup.
Govoreći o uticacju odnosa na odnose Hrvatske i Srbije, Nobilo je rekao da se ni sada ne može reći da smo u prijateljskoj, mirnodopskoj fazi, jer je to direktna posledica rata."Međutim, ovaj proces je nastavak ratnih događanja iz devedesetih godina, i sigurno će dovesti do dodatnog zahlađenja odnosa. A upravo bi trebalo da bude suprotno. Srbija je naš sused, krenula je ka Evropskoj uniji, mi smo već tamo, i naš interes bi bio da Srbija uđe u EU i da naši odnosi budu partnerski, prijateljski i srdačni. To će biti teško, ako imamo ovako ozbiljnu parnicu sa ovako teškom temom", kazao je hrvatski advokat Nobilo.

On je dodao i da ultradesničarske grupe žive od ovakvih priča, da postoje i funkcionišu zahvaljujući ovakvim temama koje se nameću javnom mnjenju i da će zasigurno početak i tok procesa stalno oživljavati antagonizam između Hrvatske i Srbije."Ponovo će se pokretati pitanje mrtvih, nestalih, uzroka rata, prebrojavanja žrtava... To su teme koje će opterećivati naše odnose na nepotreban način, jer ništa neće rešiti, samo će "zagaditi" medijski i politički prostor", objasnio je Nobilo.

Glavna usmena rasprava po tužbi Hrvatske i protivtužbi Srbije za genocid počeće 3. marta. Predviđeno je da prvo argumente izlaže Hrvatska od 3. do 7. marta, zatim Srbija od ponedeljka 10. marta do petka 14. marta, dok će 18. marta biti primedbe Hrvatske na kontraargumente Srbije.

Hrvatska je tužbu protiv tadašnje SRJ podnela u julu 1992, a Srbija je kontratužbu sudu dostavila u januaru 2010.