DVE VERZIJE KATASTROFE: Srbin koji je preživeo Titanik!
Na svom prvom putovanju preko okeana, 14. aprila 1912. potonuo je Titanik najluksuzniji i najraskošniji brod koji ji je ondašnji svet video. Sa njim, u dubine okeana otišle su i stotine putnika koji su, iz ovog ili onog razloga, pošli u daleku Ameriku.
Jedan od retkih putnika treće klase koji je preživeo brodolom bio je i Nikola Lulić, Srbin iz ličkog sela Konjsko Brdo.
Nikola je bio seljačko dete. Radio je na njivi i pomagao roditeljima sve dok ga nisu regrutovali u austrougarsku vojsku. Međutim, priča kaže da ovaj mladić nije hteo da služi u vojsci koja nije srpska, pa je 1902. godine dezertirao.
Kako nije mogao da se vrati kući, 'trbuhom za kruhom' krenuo je put daleke i misteriozne Amerike. Nakon godina rada u rudniku u Minesoti, Nikola se u jesen 1911. godine vraća u rodno mesto.
Tu se međutim, i dalje teško živelo ... Nikola nikako nije mogao da nađe posao, pa je jedini izlaz bila ponovna "pečalba". Sa njim je u "beli svet" krenulo i nekoliko zemljaka. Sudbina je htela da brod koji su izabrali bude baš Titanik.
Lulić je kasnije pričao da je Titanik bio kao ništa ranije viđeno. Uopšte nije ličio na brod nego na mali, plutajući grad.
Ipak, taj 'grad' je uskoro doživeo potres koji niko nije mogao ni da sanja.
Tog kobnog 14. aprila, putnici 3. klase nisu saznali dab rod tone sve dok voda nije počela da im ulazi u kabine.
Na Titaniku je bilo 20 čamaca za spasavanje, nedovoljno da se spase više od 2.000 putnika i članova posade. Najveći bes izazvalo je to što su, u haosu koji je nastao, čamci koji su spuštani u vodu bili poluprazni.
O tome kako se Nikola spasao postoje dve verzije. U jednom trenutku, našao se u ledenoj vodi. Po jednoj verziji, na glavi je imao oficirsku kapu zbog toga su ga izvukli u čamac. Nešto plemenitija verzija priča o tome da je spasao život detetu koje je pored njega upalo u vodu, pa mu je detetova majka - Norvežanka, pružila ruku i povukla u čamac.
Nikola je tako mogao da vidi tehnološko čudo tadašnjeg sveta kako tone pred njegovim očima. "Karpatija", brod koji je došao po preživele, prevezao ga je do Njujorka. Posle kratkog odmora kod rođaka u Čikagu, Nikola je nastavio putovanje i stigao u rudnik u Minesoti.
Tu radi do kraja Prvog svetskog rata, a zatim se zauvek vraća u domovinu. U novoosnovanoj zajedničkoj državi je živeo sve do smrti 1962. godine. Imao je 79. godina.
VUČIĆ SA ČUVENIM PROFESOROM NASTARIJEM: Energija, hrana, voda, uz stabilne javne finasije, biće najvažniji elementi za razvoj i uspeh država u svetu budućnosti