Osoblje Doma zdravlja prinuđeno da ostavlja pacijente da čekaju satima kako bi mogli da pruže prvu pomoć povređenima na 35 km auto-puta

BEOGRAD - Pravila će mnogima doći glave.
Ljudi koji se voze Koridorom 10 - od Lapova do Jagodine - trebalo bi da se mole bogu da ne dožive saobraćajni udes jer bi im šanse da prežive bile male, budući da na tom potezu ne postoji nijedna služba hitne pomoći koja bi im pritekla u pomoć.

Obavezu da povređenima pruži pomoć ima Dom zdravlja u Batočini koji nema službu hitne pomoći, pa lekari koji imaju hitne slučajeve moraju prvo njima da pomognu. Iako u ovom domu zdravlja tvrde da njihove medicinske ekipe do povređenih stižu u roku do 60 minuta, to je problematično ako se zna da bi svaki četvrti nastradali u nesrećama preživeo kada bi mu pomoć bila pružena u što kraćem roku.

Teren

Direktorka Doma zdravlja u Batočini dr Ana Aničić ističe da njihovi lekari moraju da ostavljaju pacijente da čekaju satima, a ponekad noću i da zaključaju Dom zdravlja da bi povređenima pružili pomoć zato što Ministarstvo zdravlja ne dozvoljava da opštine sa manje od 25.000 stanovnika formiraju hitnu pomoć.

Ostavljaju pacijente

- Dom zdravlja mora da radi 24 sata i za bilo kakve nesreće od Batočine do Jagodine u dužini od 30 km i sa da druge strane do Lapova, četiri do pet kilometara, naši lekari su dužni da izađu na teren. Taj posao bi trebalo da radi Hitna pomoć iz Kragujevca, ali oni to godinama ne rade. Kad pozove policija, mi ostavljamo pacijente i idemo na teren. Ako čovek umire, kako možemo da ne izađemo.

Prošle godine su naše ekipe izašle na teren 1.315 puta, od čega je bilo 315 intervencija prvog stepena hitnosti - kaže za Kurir dr Aničić i dodaje da je čim je stupila na dužnost direktora Doma zdravlja u Batočini u aprilu prošle godine, tražila od Ministarstva zdravlja da se oformi služba hitne pomoći, ali to nije dozvoljeno zato što ova opština ima 12.696 stanovnika.

Dajemo sve od sebe

Aničić tvrdi da njihove ekipe daju sve od sebe da do povređenih stignu u što kraćem roku, ali da je to veoma teško.
- Noću jedna ekipa dežura u Domu zdravlja. Ako mi dođe dete koje se guši, a istovremeno se desi i neka nesreća, moram prvo da zbrinem dete. Ipak, uspevamo uvek da stignemo u okviru „zlatnog sata“ - za 60 minuta. Kad bismo imali hitnu pomoć, onda ta ekipa bi stizala mnogo brže jer je ne bi sputavali pacijenti kojima je neophodna hitna lekarska pomoć u Domu zdravlja. U Ministarstvu zdravlja Kuriru je rečeno da će Domu zdravlja u Batočini odobriti da zaposli još jednog lekara.

Damir Okanović
ŽIVOTI ZAVISE OD HITNE POMOĆI

Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost u saobraćaju ističe da ne smemo da dozvolimo da se u saobraćajnoj nesreći izgubi život zato što hitna pomoć nije došla na vreme.
- Očigledno da postoji propust u regulativi u toj odredbi po kojoj mesta sa manje od 25.000 stanovnika ne mogu da imaju službu hitne pomoći. Nije vođeno računa da se ta mesta mogu naći na važnim saobraćajnicama. Vreme reagovanja hitne pomoći je izuzetno važno. Broj ljudi stradalih u nesrećama bio bi manji kada bi vreme odziva hitne pomoći bilo kraće - kaže Okanović i dodaje da se računa da bi svaka četvrta osoba koja ne pogine na licu mesta u saobraćajnoj nesreći, već naknadno premine, preživela kada bi hitna pomoć stizala brže.