Srpski tim na čelu sa iskusnim pravnikom iz Ministarstva spoljnih poslova Sašom Obradovićem predstaviće dokaze o činjenici da je Hrvatska izvršila genocid na Srbima koji su živeli na njenoj teritoriji od 1991. do 1995. godine, s akcentom na akciju "Oluja"

HAG - Srpski pravni tim na čelu sa Sašom Obradovićem počeo je u ponedeljak u Međunarodnom sudu pravde izlaganje odbrane na navode Hrvatske tužbe za genocid, posle čega će predstaviti protivtužbu Srbije za genocid nad Srbima na području hrvatske od 1991. do 1995. godine.

Obraćajući se sudijama najvišeg suda Ujedinjenih nacija na engleskom jeziku Obradović je istakao da su Srbi žrtve genocida, iako je i dosta Hrvata propatilo tokom konflikta u Hrvatskoj."Nema sumnje da je mnogo i Hrvata propatilo u tom sukobu i ovaj slučaj je prilika za sve nas da se podsetimo i na njihovu tragediju. Medutim rat u Hrvatskoj izazvao je teške patnje Srbima koji su suočavajući se sa separatističkim idejama tadašnjeg državnog vrha Hrvatske odlučil da osnuju sopstveni nacionalni entitet poznat poznat kao Republika Srpska Krajina", rekao je Obradović. On je izrazio žaljenje što je hrvatski pravni tim prošle sedmice zaboravio da ih pomene, ističući da to nije fer prema njima.

Obradović je istakao da ono što se dogodilo u Hrvatskoj 90-ih godina ne može da se svede na pojednostavljenu sliku koja prikazuje isključivo izvršioca i isključivo žrtvu genocida."U ime Vlade i naroda u Republici Srbiji, ja ponavljam iskreno žaljenje za sve žrtve rata i zločina počinjenih tokom oružanog sukoba u Hrvatskoj, bez obzira na pravnu kvalifikaciju tih zločina i bez obzira na njihovo nacionalno i etničko poreklo - Svaka žrtva zaslužuje poštovanje i sećanje", poručio je Obradović na početku uvodnog govora.

Raspravom predsedava predsednik MSP-a sudija iz Slovačke Petar Tomka. Tokom naredne sedmice srpski pravni tim na čelu sa Obradovićem predstaviće dokaze o činjenici da je Hrvatska izvršila genocid na Srbima koji su živeli na njenoj teritoriji od 1991. do 1995. godine, s akcentom na akciju "Oluja".

Danas će najpre članovi tima Srbije odgovoriti na optužbe koje je Hrvatska tokom prošle sedmice iznela na početku usmene rasprave, a u nastavku zasedanja će predstaviti protivtužbu Srbije iz 2010.

Osim opisanih zločina u periodu od 1991. do 1995. u Hrvatskoj, protivtužba predočava istorijski kontekst događaja osvrćući se i na period od 1941-1945. godine, radi lakšeg razumevanja dogadaja koji su usledili od 1991-1995. godine. U dokumentu koji je podnet Međunarodnom sudu pravde su podaci o zločinima počinjenim u Gospiću, Sisku, Pakračkoj poljani, Karlovcu, Osijeku, Paulinom Dvoru, Medačkom džepu, na Maslenici i tokom operacija "Bljesak" i "Oluja".

Srbija osporava nadležnost suda

Pored utvrđivanja da li je počinjen genocid u Hrvatskoj od strane jedne ili druge države u sporu, jedno od pitanja koja će sud utvrđivati na zahtev Srbije, je pitanje vremenske nadležnosti za odlučivanje. Naime, Srbija osporava nadležnost suda za odlučivanje o događajima koji su se desili od 1991. do 27. aprila 1992. godine kada je formirana SRJ, a čiji je pravni sukcesor Srbija.

Kada je 2008. godine sud procenio da je naležan za odlučivanje u tom sporu on nije rešio pitanje vremenske nadležnosti, jer je ocenio da je to vezano za sadržinu spora. Pored Obradovića u ime Srbije, na optužbe iz Hrvatske danas će odgovarati i svetski stručnjaci za pitanje genocida, kao što je kanadski profesor Vilijem Šabas i profesori Andreas Cimerman, Kristijan Tams iz Nemačke koji će se baviti pitanjima nadležnosti suda.

Britanski advokat Vejn Džordaš i sprski advokat Novak Lukić će se posvetiti ispitivanju svedoka čije je saslušanje planirano za utorak i sredu. Usmena rasprava, koja je počela 3. marta izlaganjem hrvatskog pravnog tima, biće zaključena 1. aprila, pošto će od 20. marta uslediti druga rudna prezentovanja argumenata sudu oba pravna tima. To je završnica spora koji je počeo još 1999. godine podnošenjem hrvatske tužbe Međunarodnom sudu pravde protiv Srbije.

Hrvatska, predvođena tadašnjim predsednikom Franjom Tuđmanom, je 2. jula 1999. godine pokrenula postupak pred MSP protiv tadašnje SRJ zbog navodnog kršenja Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida tokom oružanih sukoba na teritoriji te Republike od 1991. do 1995. godine.
Srbija je odgovorila kontratužbom koja se zasniva na istom činjeničnom i pravnom osnovu na kome je podneta hrvatska tužba, odnosno na Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida.

Kako nijedna od strana u sporu nije podnela odštetni zahtev prema drugoj državi, sud se tim pitanjem neće ni baviti.
Sud će utvrđivati da li su Hrvatska, odnosno Srbija, kao države prekršile Konvenciju o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, odnosno izvršile genocid na teritoriji Hrvatske u periodu koji je obuhvaćen tužbom i kontratužbom od 1991. do 1995. godine. Tek ukoliko presudom bude utvrđeno da je postojala odgovornost pojedine države za genocid, moglo bi da se pokrene i pitanje naknade štete.

Na konačnu presudu nema prava žalbe

Konačna presuda, na koju ne postoji pravo žalbe, prema očekivanju stručnjaka, mogla bi da bude javno objavljena do kraja ove ili početkom 2015. godine i biće obavezujuća za obe države.
O tužbi i kontratužbi Hrvatske i Srbije odlučivaće ukupno 17 sudija, 15 stalnih sudija i dvoje ad hoc sudija iz Srbije i Hrvatske. To su profesor pravnog fakultetau Beogradu Milenko Kreća i profesor Pravnog falukteta u Zagrebu u penziji Budislav Lukas. Raspravom predsedava predsednik MSP-a sudija iz Slovačke Petar Tomka.Usmenoj raspravi, prethodila je dugogodišnja pisana rasprava koja se odvijala putem podnošenja pisanih podnesaka sudu, kao što su: tužba, odgovor na tužbu, konratužba, odgovor na nju, a sve uz obimnu dokumentaciju na više desetina hiljada stranica.


Osporen „veštak“

BISERKO NIJE STRUČNA

Obradović je osporio stručnost aktivistkinje za ljudska prava iz Beograda Sonje Biserko, koja je svedočila kao veštak Hrvatske za istorijsku i političku pozadinu rata u Hrvatskoj, budući da je ona po profesiji ekonomista.

- Očigledno je da joj je Hrvatska dala zadatak da objasni njenu glavnu tezu u ovom predmetu, umesto da od nje zatraži objektivnu analizu. Dobila je zadatak, ali i odgovor, kao što rade i mnogi aktivisti koji danas zavise od donatora - ocenio je Obradović.