Slovenački sindikalac Franc Taler toliko se napio tokom jedne večere da je počeo da psuje po spisku švedskog vođu sindikata zbog uloge njegove države u Drugom svetskom ratu. Evo kako je srpski diplomata Čedomir Cvetković svojevoljno sprečio međudržavni skandal

Čedomir Cvetković (88), diplomata SFRJ u penziji, bio je decenijama prevodilac Josipa Broza za finski i švedski jezik. Kao član najviših državnih delegacija pamti događaje koji nikada nisu obelodanjeni, a koji bi u današnjem vremenu podigli prašinu na nivo međudržavnog skandala.
- Kao društveni radnik i diplomata imao sam mnogo slučajeva kada sam se pitao šta bi se desilo da je umesto mene bio profesionalni prevodilac čija je dužnost da tačno prevede svaku reč u razgovoru sa strancima - priča za Kurir Cvetković. Jedan od događaja zbio se u kasnim satima, začinjen pićem koji su konzumirali naši funkcioneri. Te večeri gost Centralnog veća sindikata bila je delegacija moćnog sindikata rudara Švedske, predvođena predsednikom Vilhelmom Isaksonom.

- Na Bledu, tokom večere sa Isaksonom, predstavnik slovenačkih rudara Franc Taler se, imajući u vidu da gozbu plaća savezni sindikat, debelo nacvrcao. Kad je bio siguran da je dovoljno pijan, obratio se gostu rečima: "Čedice, kaži ti njemu da im ja j... i majku i sestru i celu familiju što su oni za vreme rata prodavali fašističkoj Nemačkoj gvozdenu rudu od koje su Hitlerovci pravili topove da pucaju u nas partizane - prepričava Čeda Cvetković dramu za stolom i nastavlja.
- Kompjuterskom brzinom sam njegove reči „preveo" ovako: "Vile, Taler se zahvaljuje švedskom narodu što je prihvatao partizanske begunce iz Hitlerovih fašističkih logora u Norveškoj". Dakle, upotrebio sam reči koje su se mogle razumeti: Hitler, partizani i fašizam - kaže Čeda.

Dobroćudni rudar je skromno odgovorio da se taj gest njegovog naroda, iako human i vredan poštovanja, ne može uporediti sa borbom jugoslovenskih partizana protiv fašističkih okupatora.

- Zbog nastalih okolnosti preveo sam ovako: "Taler, Vile, kaže da Šveđani nisu voleli fašističku Nemačku, ali je Švedska mala zemlja bez dovoljno oružja i ljudstva da bi se supotstavila tako velikoj sili kao što je bila Hitlerova Nemačka. Opet sam "pozajmio" od Šveđanina poznate reči. Ali, tek na „tu" izjavu Isaksona pijani Slovenac se razbesneo: „A jesmo li mi imali oružje, j... li im majku, nego smo ga otimali od fašista u borbama"."Preveo" sam "Talerove reči" da Isakson ne treba da potcenjuje pomoć Šveđana sa granice sa Norveškom u spašavanju jugoslovenskih partizana i logoraša iz drugih zemalja... - objašnjava gospodin Cvetković složenu situaciju i nastavlja.

- Taj razgovor u kome sam sve vreme obostrano prevodio samo sam sebe, trajao je preko jedan sat. Međutim, ja nisam samo „bukvalno" prevodio šta su Isakson i Taler rekli, već sam postepeno „nagovarao" Talera da Šveđanima oprosti saradnju sa Nemačkom što je na kraju urodilo plodom. Taler je, kao i svaki pristojni pijanac najzad zagrlio Isaksona i rekao; „Mi smo braća, zar ne?" I to je jedina rečenica koju sam pošteno preveo u tom jednočasovnom „razgovoru" - zaključuje pobedu diplomatije Čeda Cvetković.

Priča je imala kraj naredne godine prilikom uzvratne posete švedskim rudarima delegacije Sindikata rudara Jugoslavije u kojoj nije bio Franc Taler da se ne bi ponovo zahvaljivao Šveđanima.- Isakson me je prisilio da mu objasnim zašto je Taler na Bledu, dok mu se zahvaljivao na humanost Šveđana, sve vreme bio crven u licu kao da je bio na nešto ljut. Isaksonu sam rekao poluistinu. Jeste se on vama zahvaljivao - a to mu ni na pamet nije padalo - ali je govorio i o tome da bi se rat brže završio da su se i Šveđani borili protiv Nemaca kao jugoslovenski i partizani drugih okupiranih evropskih zemalja. Olako sam preskočio da mu je pijani Taler "pozdravljao" majku, sestru i kompletnu porodicu. Isakson je bio zadovoljan što tu navodnu Talerovu izjavu nisam preveo jer bi se, rekao je, naljutio i demonstrativno napustio Jugoslaviju.

Naravoučenije prevodiocima sa retkih jezika:- Ako prevodite neinteligentnim i pijanim ljudima, nemojte da ih ozbiljno i profesionalno shvatate, i prevodite, dajte malo slobode vašoj mašti - veli Čeda, koji je uspeo da posreduje i među predsednika Finske i Jugoslavije!

Godine 1974 finski legendarni predsednik Republike Urho Kekonen bio je tri dana gost Josipa Broza Tita u bosanskom gradiću Bugojnu gde je Tito imao lovačku vilu.

- Tada je i ustrelio medveda kapitalca. Osim finskog ambasadora koji nije prisustovao svim razgovorima dva državnika, niko nije razumeo šta ja prevodim. I sad dolazi prednost retkog jezika. Ja sam sebi uzeo slobodu da finskom predsedniku objasnim da Tito njega oslovljava dvojako: čas sa Vi čas sa ti. Ja sam prvog dana prevodio sa Vi. Ali mi je palo na pamet da to iskoristim za zbližavanje Tita i Kekonena. Nasamo sam finskom predsedniku objasnio da ga Tito oslovljava sa Vi u zvaničnim razgovorima, a sa ti kad povedu razgovor o na primer lovu imajući u vidu da finskog predsednika smatra svojim ličnim prijateljem. Kasnije mi je Tito to potvrdio kao tačno. Priča se završila na svečanoj večeri kada je finski predsednik svima ispričao moju priču i predložio Titu da se zvanično i pobratime. I tako je i bilo a finska štampa je to prenela - otkriva gospodin Cvetković i dodaje.

- Poslednji primer - finski predsednik je na ispraćaju na Mostarskom aerodromu bio već u avionu, motori su zabrujali a on je izašao iz aviona i tražio da mi se, po ranijem dogovoru na koji smo zaboravili, potpiše na jednom romanu koji sam preveo sa finskog. Srećom imao sam taj roman u prevodu u mantilu, okrenuo mi je leđa i potpisao se. To nijedan državnik nikada nije uradio - navodi Čeda i dodaje da je "poznavanje svetskih jezika lukrativno znanje neophodno za nauku ili poslove kojima se bavimo, ali ima,isto tako, velike drruštvene koristi poznavati i retke, male jezike, kao što je u njegovom slučaju finski jezik.

Povezuje Fince i Srbe

Čedomir Cvetković decenijama povezuje Srbiju i Finsku, počev od kulture, do oblasti ekonomske i političke saradnje. Preveo je desetine knjiga sa Finskog na srpski jezik, a po završetku diplomatske karijere posvetio se razvijanju saradnje finskog i srpskog naroda. Čeda je godinama držao besplatnu školu finskog jezika.