U nadi da će pronaći lek za svoju bolest, sve više naših građana pristaje da se podvrgne inostranim kliničkim studijama

BEOGRAD - Dobrovoljno pokusni kunići.
Za šest godina, tačnije od 2006. do 2011. godine, 1.567 građana Srbije je učestvovalo u eksperimentima u kojima su vršena ispitivanja novih inostranih lekova. Broj pacijenata koji su u podvrgavanju novim lekovima potražili spas za svoju bolest menjao se iz godine u godinu, a najviše njih se novim lekovima podvrglo 2007. i 2011. godine.

Novi tretmani

Prema podacima koje je Kurir dobio od Evropske agencije za lekove (European Medicines Agency - EMA), u 2007. godini u Srbiji je sprovedeno 20 kliničkih studija u kojima su učestvovala 454 pacijenata. Najveći broj studija sproveden je 2011. godine - čak 74, i tada se tretmanu novim lekovima podvrglo 389 bolesnika.Koliko je ljudi u Srbiji trenutno podvrgnuto tretmanu novim lekovima, niko ne zna, ali pretpostavlja se da je od 2006. godine taj broj premašio 2.000. U Ministarstvu zdravlja i Institutu za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ rečeno nam je da te podatke potražimo u Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) koja izdaje dozvole za sprovođenje kliničkih ispitivanja lekova na pacijentima u Srbiji.

U ALIMS, koji je, pored toga što izdaje dozvole, zadužen i za kontrolu sprovođenja kliničkih ispitivanja lekova na pacijentima, kažu da ne postoje precizni podaci o broju pacijenata koji trenutno učestvuju u tim ispitivanjima jer se on menja iz časa u čas.

Neki odustanu

- Sponzori koji traže dozvole za sprovođenje ispitivanja planiraju da ispitivanje sprovedu na određenom broju pacijenata, ali se taj plan nikad ne realizuje u potpunosti. Neki pacijenti koji se prijave ne ispunjavaju uslove za sprovođenje kliničkih ispitivanja, a neki pacijenti odustanu, pa se ta brojka stalno menja - kaže Aleksandar Tucović, portparol ALIMS.

Dr Jovanović
NAJRIZIČNIJE 1. I 2. FAZA ISPITIVANJA

Profesor dr Dragana Jovanović, koordinator NVO „Doktori protiv korupcije“, kaže da ima mnogo studija koje daju priliku pacijentima da budu lečeni boljom terapijom, koja je već dostupna u zapadnim zemljama, ali ističe da je veoma važno u kojoj je fazi ispitivanje nekog leka:
- Svaki lek koji se ispituje mora da prođe četiri faze, a najviše u oblasti onkologije i neurologije. Prva i druga faza su, uslovno rečeno, najrizičnije jer je to ispitivanja osnove lekova i šta se ispostavlja kao loš efekat, pa zato u toj fazi učestvuje mali broj pacijenata. Lično imam veliku ogradu prema tim početnim fazama ispitivanja i nikad ih ne prihvatam.