U Beču organizovana akademija kao podsećanje na nasilje nad srpskim narodom na Kosmetu u martu 2004. godine

BEČ - Gde god živeli, Srbi ne zaboravljaju patnju svog naroda na Kosmetu.
Ambasada Republike Srbije, u saradnji sa srpskim prosvetnim i kulturnim društvom „Prosvjeta“ iz Beča i Zajednicom srpskih klubova u Beču, organizovala je u četvrtak akademiju povodom obeležavanja desetogodišnjice martovskog nasilja, pod nazivom „Pogrom na Kosovu i Metohiji - nikad više“.

Na početku večeri Gordana Janičić je naglasila da se i danas, deset godina posle pogroma, suočavamo sa činjenicom da posledice ovog necivilizacijskog čina i dalje traju i da je u martovskom pogromu 2004. godine na Kosovu i Metohiji izvršen etnocid.
Srđan Mijalković, predsednik SPKD „Prosvjeta“, rekao je:
- Mi smo na to sećanje obavezni jer Srbima u ovom trenutku malo toga preostaje. Moramo ga prenositi dalje da sutra ne bismo učili neku drugu istoriju.

Zločin bez kazne

Mijalković je tokom svog besedništva pročitao i upečatljiv zapis, koji je u svojoj zbirci pesama „Sačuvan od zaborava“ ostavio Nenad Maksimović, svedok martovskih zločina. Nakon njega mlada Anđela Lukić govorila je s mnogo emocija „Prkosnu pesmu“ Dobrice Erića i za svoju izvedbu je nagrađena gromkim aplauzom.

Zatim je projektovan dokumentarni film „Pogrom - zločin bez kazne“, koji govori o stradanju srpskih civila, pravoslavnih crkvi i svetinja, te sadrži nemile scene izbegličkih kolona, prizore potpuno uništenih kuća i crkava, potresne izjave Srba koji su prošli kroz pakao. U filmu se takođe navodi da je povod za pogrom bila lažna vest koju su objavili kosovski i pojedini zapadni mediji da su Srbi odgovorni za utapanje trojice albanskih dečaka iz sela Čabra na severu pokrajine. Zvanična istraga i izveštaj Unmikove policije negirali su ove tvrdnje.

Jelena Krstić, solo pevačica i profesor pevanja i muzike, izvela je bez muzičke pratnje (a capella) tri kosovske pesme: „Gusta mi magla padala“, „Zapevala sojka ptica“ i „Marijo, bela kumrijo“. U pojedinim trenucima i publika je tiho pevala s umetnicom, pa se moglo osetiti jedinstvo i povezanost svih prisutnih.

U poslednjem delu programa Marija Pavlović, profesorka srpskog jezika, govorila je „Nosivost zgaženog jezika“ iz knjige „Kosovo, najskuplja srpska reč“ Matije Bećkovića.
Mladi istoričar Marko Sarić naveo je podatak da su oskrnavljene i mošti Svetog Joanikija Devičkog, čiji je grob otvoren i u njega nabacano smeće.

Zatiranje tragova

On je naglasio da cilj nije samo etničko čišćenje već i kompletno zatiranje svih tragova postojanja srpskog naroda na prostoru Kosova i Metohije. Sarić je zatim govorio tekst Zlatana Stojadinovića „Ako zaboravimo, možda i ne treba da postojimo kao narod“. Na samom kraju Sarić je odrecitovao pesmu „Kosovo polje“ Matije Bećkovića.

Obaveza i dužnost svih nas!

Srđan Mijalković u izjavi za Kurir kaže da je obeležavanje pogroma na Kosovu i Metohiji 2004. obaveza i dužnost svih onih koji se bave srpskom istorijom, srpskom kulturom, čak i srpskim životom.
- Taj zločin, kojem su prethodili mnogo drugi i koji je, de fakto, najgori zločin u 21. veku u Evropi, ne sme se zaboraviti i moramo uvek podsećati one koji su sebi uzeli obavezu da taj zločin spreče, a nisu ga sprečili, da pre ili kasnije krivce privedu pravdi. Moramo ih podsećati i na te, ali i na mnoge druge zločine, jer ako mi to ne učinimo, neće niko drugi. Nadamo se da podsećanje na ovaj zločin neće trajati predugo i da će svi oni koji su odgovorni jednog dana odgovarati za to.

Ovo je opomena i drugim narodima u celoj Evropi!

Neverovatno je da se u 21. veku desi ovakav zločin na tlu Evrope, i to pod patronatom međunarodne zajednice, koja je bila samo nemi posmatrač ovog zločina nad srpskim narodom, nad duhovnom baštinom i ljudima, kaže Konstantin Dobrilović za Kurir.
- To treba da bude opomena i drugim evropskim narodima da se Kosovo ne desi u nekoj drugoj evropskoj zemlji. Više od 150 spaljenih crkvi i manastira, čak su oskrnavljena i groblja, pa i mošti Svetog Joanikija. To su zaista stvari prema kojima čovek ne može da ostane ravnodušan. Svako normalno ljudsko biće, koje i imalo živi po demokratskim principima, ne može to da prihvati. Kosovo i Metohija je duhovna kolevka srpskog naroda i duhovno blago koje se nalazi na Kosmetu je veliko bogatstvo za svetsku kulturnu baštinu i ono mora da se zaštiti - naglasio je Dobrilović.