Napad NATO na SRJ, odnosno pre svega na Srbiju, trajao je 11 nedelja. Po procenama raznih izvora, poginulo je između 1.200 i 2.500 ljudi. Bombardovanjem su teško oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici

BEOGRAD - Danas se navršava 15 godina od početka vazduhoplovnih napada NATO na Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ) koji su trajali 78 dana. Povodom 24. marta, Dana sećanja na žrtve bombardovanja, državni i drugi zvaničnici polažu cveće na spomenicima.

Akcija NATO koju su Vlada SRJ, ali i mnogi drugi nazvali agresijom izvedenom bez ikakvog međunarodno-pravnog osnova, usledila je posle propasti srpsko-apbanskih pregovora u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine, o rešavanju krize na Kosovu.

Napad NATO na SRJ, odnosno pre svega na Srbiju, trajao je 11 nedelja. Po procenama raznih izvora, poginulo je između 1.200 i 2.500 ljudi. Bombardovanjem su teško oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici.

Tadašnje vlasti u Beogradu procenile su štetu na oko stotinu milijardi dolara i zatražile nadoknadu od članica NATO, a Grupa ekonomista G17 štetu je procenila na 29,6 milijardi dolara.

Napadi na SRJ počeli su 24. marta 1999. nešto pre 20 časova na osnovu naređenja tadašnjeg generalnog sekretara NATO Havijera Solane, a Vlada je te noći proglasila ratno stanje. Nakon nekoliko neuspešnih diplomatskih pokušaja, kriza je okončana posredničkom misijom predsednika Finske Martija Ahtisarija i bivšeg ruskog premijera Viktora Černomirdina, specijalnog izaslanika tadašnjeg ruskog predsednika Borisa Jeljcina.

Najpre je tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević, početkom juna, prihvatio njihov plan za razmeštanje međunarodnih trupa na Kosovu, a potom je taj dogovor verifikovala Skupština Srbije. Tako se i bombardovanje završilo 10. juna, pošto je doneta Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN. Dan ranije, predstavnici Vojske Jugoslavije i NATO potpisali su u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum kojim je precizirano povlačenje snaga VJ sa Kosova i ulazak međunarodnih vojnih trupa.

Jedinice VJ povukle su se sa Kosova po donošenju rezolucije UN, a prve međunarodne trupe stigle su na Kosovo već 12. juna 1999. godine, preko Grčke i Makedonije. U sastavu Kfora na Kosovo je došlo 37.200 vojnika iz 36 zemalja, od čega je 30.000 iz zemalja članica NATO-a. U međuvremenu je broj tih snaga smanjen na oko 5.000. Po podacima UNHCR-a, Kosovo je od dolaska mirovnih snaga napustilo oko 230.000 Srba, Roma i drugih, a u pokrajinu se vratilo oko 800.000 izbeglih Albanaca.