RADNICA SIEPA: Ne znam više šta da lupam!

Da bi mogli da izvuku novac iz agencije, zaposleni su morali da potpišu ugovore o delu, a da bi to učinili, morali su da izmisle da su nešto uradili. Problem je što je ugovora bilo 1.339

Problem je bio izuzetno veliki broj ugovora - čak 1.339 ih je potpisano, pa radnici više nisu znali šta da navedu u opisu posla. O tome svedoči i prepiska između J. S., šefice jedne od službi, i A. K., asistentkinje u SIEPA.

- Ne znam više šta da lupam! Stavi Brownfield lokacije u Pirotskom i Pčinjskom okrugu - ima ukupno 72 strane! - navodi u imejlu A. K. U drugom imejlu upućenom šefici A. K. kaže:

- Joj, majko mila, ne znam više šta da pišem. Je l‘ može spisak investicionih lokacija, pa da nabrojim opštine: Senta, Sombor, Apatin i Bačka Palanka?
U imejlu A. A. upućenom J. S. u julu 2012. godine navodi se da se među pripremljenim temama za autorski ugovor nalazi tekst o srpskim izlagačima za katalog sajma „Automehanika 2012“ u Moskvi na sedam strana, za katalog sajma „World Food Moscow 2012“ u Moskvi na 20 strana i istraživanje trgovinskih lanaca Rusije na 30 strana. Broj strana postao je bitan jer je J. S. u novembru prošle godine tražila od radnika da predaju tekst „koji će imati oko 80 strana“, na šta je jedan od radnika odgovorio: „Šališ se za tih 80 strana?“

Iz prepiske N.V. se vidi da su zaposleni pravili ugovore o delu na jedan iznos, a da su dobijali sasvim drugi:
- Rekla mi je D. da će doći da potpiše ugovor i, naravno, da nije problem da se deo vrati u SIEPA, ali te molim da organizujete vozača ili kako god da ode po taj novac kod nje jer počinje da radi 28. februara i nije u mogućnosti da izlazi s posla i donosi taj novac.