MISTERIJA VLAŠKE MAGIJE: Krvlju petla zavijaju kuću u crno!

KUČEVO - Da se naježiš...
Tri ukrštene sveće, malo sagorele, razbucane, raščupane i obezglavljene gumene lutke išarane nečim nalik krvlju, katanac i venčić od nekih travki. Nekoliko metara dalje s grane visi tikva, takođe umrljana tom crvenom tečnošću, izbušena na nekoliko mesta. Odmah pored protiče rečica, preko koje na svakih desetak metara ide po jedan improvizovani mostić. Na drveću fotografije ljudi, ukršteno nekoliko pritki, stočići na kojima su ostaci hrane.

Prizor nesvakidašnji, prilično jeziv, svojstven samo za jedan kraj u Srbiji - Vlašku krajinu. I onima koji ne veruju u natprirodno nije svejedno. Jednom rečju, vudu na srpski način. Meštani ne komentarišu, samo odmahuju glavom i sažaljevaju onog kome je vradžbina namenjena. Nisu iznenađeni što se te nedelje toliko toga našlo u blizini pećine Duboka, poznatoj po tome da tu rusalje padaju u trans, a dan pre toga slavilo se 40 velikomučenika, praznik u narodu poznat kao Mladenci. Kažu, najviše vradžbina baca se na velikog sveca!

Zaključavanje muškosti

Kuće u kojima žive oni za koje se priča da su crni magovi i koji rade za one koji nekom žele da nanesu zlo zaobilaze se u širokom luku. Dolazi samo klijentela s namerom na nekog „zaključa“. Njima se niko ne zamera jer gledali su zdrave kako preko noći kopne, žalili su im se mladi muškarci da im je naprasno muškost zakazala... Uglavnom „rade“ noću - na grobljima, raskrsnicama i sličnim mestima.

Treba im samo beleg, grobljanska zemlja, krv obezglavljenog petla za koju kažu da kuću može da zavije u crno. Za to postoji samo jedan lek. Naime, crnu vlašku magiju, koja se smatra jednom od najjačih na svetu, skida isključivo bela magija. U istim tim selima u kojima žive i rade majstori crne magije ordiniraju i proročice koje otključavaju, leče od medicini nepoznatih bolesti, posipaju životni put srećom i blagostanjem. Jedna od njih je Slobodanka Makuljević iz sela Neresnica nadomak Kučeva. Kaže da je dar da pomaže ljudima nasledila od majke, a ne plaši se ni boga ni zakona.

- Nikog ne varam, nikom zlo ne nanosim. Pomoć ne naplaćujem. Onaj ko vam kaže cenu, od njega bežite, taj je prevarant. Ne kažem, ljudi me počaste, koliko ko može, ali ja od toga ne živim, bavimo se poljoprivredom. Dolaze mi ljudi sa svih strana, pa i iz inostranstva - priča Slobodanka dok prelazi s reči na dela. Ispred nje tegla s vodom, nož, so, bosiljak, tamjan, med, maslačak i bela muška majica.

Pripada čoveku koji je od nje tražio pomoć da ga, nakon što je oslepeo, ne napusti porodica. Dok malim nožićem „seče“ vodu, na vlaškom nešto govori, razume se tek poneka reč. Pominje reku Jordan, Isusa Hrista i još neke svece... Skraćena verzija ovog bajanja traje dobrih pola sata. Dok se moli za blagostanje i sreću izvesnog Z. P., deluje kao da joj se spava i počinje da zeva sve češće. Molimo je da nam prevede bar deo onog što je izgovorila.

Svilen konac

- Ako je nešto došlo od Boga, šaljem ga u crnu goru, gde ničeg nema i gde niko ne živi. A ako je „nabačeno“ od čoveka, šaljem ga da se niz svilen konac vrati tamo odakle je došlo, a ako su vrata zaključana, da razbije bravu. A taj posle nek se pita zašto mu se vratilo što je drugom poslao - objašnjava put skidanja prokletstva.
Dok nas ispraća, kaže da su nam vrata uvek otvorena, zlu ne trebalo. Ipak, moli i da se ne ljutimo ako nekog bude odbila jer ima ljudi kojima ne može ni da pomogne i da proriče iz samo njoj znanih razloga.

Naš vodič iz agencije „Pozitiv“ Slobodan Stokić, koji već neko vreme organizuje ture upoznavanja misterija vlaške magije i homoljskih bogatstava, kaže da je Slobodanka jedna od malobrojnih koja ne krije čime se bavi. Ostali se uglavnom plaše, naročito crni magovi, jer je bilo i hapšenja. Vodi nas u novu avanturu, u dve pećine u kojima je se priroda potrudila da napravi nešto što je, kao i sve u ovom kraju, natprirodno.

Dar prirode

Prva je Ravništarka u kojoj se za pećinski nakit pobrinuo se potok Ponorac, koji je izvajao Šarca i buzdovan Marka Kraljevića, ali i lepu Ravništarku i mnoštvo nestalih Ravništaraca, koji su i simboli ove pećine, a za koje se vezuje i legenda o njenom nastanku.

Baš kao i što je ceo ovaj kraj obavijen velom mistike, kruži i priča da je nekad davno baš tu nestala najlepša devojka iz sela, a da je svaki meštanin koji je krenuo da je traži takođe nestao bez traga. Nekoliko kilometara dalje nalazi se Ceremošnja, koja je po bogatstvu nakita jedna od najlepših pećina u Srbiji. Poznata je po velikim dvoranama koje krasi raznovrstan pećinski nakit. I ona krije priče, legende, likove koji se godinama nadograđuju.