TRAGEDIJA VESLAČA: Ostali smo i bez Lazara, neko je prokleo klub!

Dok je trčao, Lazar Simijonović (17) preminuo naočigled klupskih drugova, koji su u šoku jer je slična sudbina pre dve godine zadesila i reprezentativca Nemanju Nešića (24)

Junior Veslačkog kluba Smederevo Lazar Simijonović (17) preminuo je preksinoć oko 21 sat na trkačkoj stazi u društvu ostalih rekreativaca s kojima je obavljao kondicioni trening!

Redovni pregledi

Dan nakon ovog tragičnog događaja, u klubu vlada neverica, naročito što je ovo drugi član kluba čiji se život ovako okončao. Pre dve godine slična sudbina zadesila je reprezentativca i člana istog kluba Nemanju Nešića (24), kad je za vreme lakšeg treninga preminuo u svom kajaku. Veslači koje smo zatekli u prostorijama kluba navode da ne postoje reči koje bi mogle opisati kako se osećaju.
- Ne znam šta je ovo, ali kao da je neko prokleo klub - navodi jedan od njih i dodaje da su obojica momaka bili potpuno fizički spremni i zdravi.

Trener kluba Dejan Puslov s očajem u glasu potvrđuje da su redovno sprovodili lekarske preglede, a da je poslednji obavljen u februaru.
- Nisam sposoban da govorim. Nisam bio tu s njima, ali znam da mu je samo pozlilo tokom treninga i da je pao - rekao je Puslov i dodao da je Lazaru rađen lekarski pregled 6. februara. Sekretar kluba Saša Dragutinović objasnio je da je nakon Lazarevog pada u toku trčanja na treningu bilo još 20 sportista.

- Trčali su na stazi pored Dunava i on je samo pao. Nije stigao da se požali, da bilo šta kaže. Deca su odmah pozvala Hitnu pomoć. Nije bio u svesnom stanju, ali je imao puls, i brzo je prevezen na Urgentni centar smederevske bolnice, u okviru koje se nalazi i dom zdravlja u kojem se obavljaju lekarski pregledi svih sportista Smedereva - rekao je on, laički zaključivši da je u pitanju izliv krvi u mozak ili srce, i dodao da je Lazar na treninge dolazio redovno, tri-četiri puta nedeljno, a da se rekreativno bavio veslanjem oko tri godine.

Porodica zanemela

U porodičnoj kući nesrećnog mladića okupilo se mnogo prijatelja i rođaka, koji i dalje ne veruju šta ih je zadesilo.
Roditelji Slađan i Suzana brišu suze i tiho jecaju, ne želeći dodatno da uznemire Lazarevog mlađeg brata i sestru.

- Moj prvenac, moja dika i moj ponos! Budućnost moja. Ne mogu da shvatim da ga nema, pa na zub se u životu nije požalio. Trenirao je i džiudžicu, bio je najbolji i u školi je bio odličan - priča uplakano Slađan i dodaje da je Lazar tog dana bio u školi, gde pohađa drugi razred za saobraćajnog tehničara, da je pojeo ručak i otišao na trening. Nije se požalio na bilo šta, a obdukcija će pokazati šta je uzrok smrti.