Kada bi u Srbiji svi građani plaćali porez na imovinu ne bi bilo potrebe da ta dažbina poskupi ni za jedan dinar, smatra direktor projekta Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju

BEOGRAD - Kada bi u Srbiji svi građani plaćali porez na imovinu ne bi bilo potrebe da ta dažbina poskupi ni za jedan dinar, smatra direktor projekta Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) Aleksander Grunauer, i dodaje da prema njihovim istraživanjima porez ne plaća svaka peta ili čak četvrta kuća, jer i nije u evidenciji.

"Opštine imaju dve mogućnosti da povećaju priliv novca od poreza na imovinu a da svaki građanin pojedinačno ne mora da plati više", kaže Grunauer, a prva je da prošire obuhvat nepokretnosti u evidenciji lokalnih poreskih administracija.

Grunauer precizira da treba slati ljude na teren kako bi popisali nepokretnosti, jer su neke kuće proširene, neke su nove, a neke nikad i nisu bile prijavljene.

"Takvih nekretnina ima između 20 i 25 odsto, i one treba da uđu u evidenciju. To bi povećalo poreske prihode opština tako da građanin koji je do sada redovno plaćao ne bi morao da plati ni dinar više", tvrdi predstavnik nemačkog GIZ-a, koji je u saradnji sa FREN-om sproveo istraživanje o poreskom obuhvatu po opštinama.Dobar mehanizam je, predlaže on, da se vidi koliko ima brojila za struju u konkretnoj opštini.

To je, prema njegovim rečima, dobar indikator da se utvrdi koliko nepokretnosti ima na teritoriji i shodno tome može da se ispuni 100 odsto potencijala za oporezivanje.Metropole poput Beograda stoje bolje, kaže Grunauer, i dodaje da su neki drugi gradovi, kao Soko Banja ili Negotin, probali sami da poprave obuhvat, dok je GIZ nekima i pomagao da angažuju popisivače za evidenciju nekretnina. Drugi način da se povećaju poreski prihodi opština, navodi on, jeste bolja naplata. Dešava se, kako tvrdi, da čak i ako je objekat u evidenciji i na adresu stiže račun za uplatu poreza na imovinu, mnogi se odluče da to, ipak, ne plate. Grunauer ističe da je važno pitanje da li opština pokušava da dobije te pare prinudno, ili im je svejedno.

"Ako im je svejedno, to nije u redu jer, s jedne strane, lošije tretiraju građane koji plaćaju porez a, s druge, očekuju da ono što im nedostaje u lokalnoj kasi republički budžet nadoknadi kroz nacionalne transfere. Drugim rečima, opštine koje ubiraju svoj porez po zakonu, treba da subvencionišu one koje to ne rade", objašnjava sagovornik Tanjuga.Ta praksa mora da prestane da bi građani koji plaćaju porez i od kojih živi opština bili korektno tretirani, poručuje on.Dalje podseća da opštine imaju mogućnost da definišu poresku stopu, koja kod većine iznosi 0,4 odsto, dok neke poput Čačka ostaju na 0,2 odsto.

Velika promena će, prema njegovim rečima, biti u onim opštinama koje nisu prilagođavale vrednost nekretnina tržišnoj vrednosti, kao i tamo gde nije bilo naplate po zonama."U Valjevu je ranije na celoj teritoriji bila jedna zona, pa su oni koji imaju kuće na periferiji plaćali isti iznos kao i vlasnici nekretnina u centru. Sada je Valjevo podeljeno na više zona, pa će oni u centralnoj za porez odvajati više nego oni na periferiji", rekao je Grunauer.Docent na Ekonomskom fakultetu Saša Ranđelović je kazao Tanjugu da prihodi od poreza na imovinu mogu da porastu povećanjem obuhvata poreskih obveznika, i to tako što bi se podaci poreznika ukrštali sa katastrom, sa snimcima terena."Neke opštine su uspešno evidentirale nekretnine tako što su angažovale studente da popišu nepokretnosti. To zahteva nekoliko meseci do godinu dana rada, pa se na te prihode može računati u budućnosti", navodi on.

Prema njegovim rečima, opštine sada podižu porez na imovinu, jer su od ove godine izgubile drugi izvor prihoda - naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta.Prihodi od poreza na imovinu i od ove naknade, koja je takođe u suštini vrsta poreza, iznosili su, kako kaže, približno jednako, po 16 milijardi dinara. Da bi nadomestile prihode od ukinute naknade, opštine su, prema Ranđeloviću, upućene na povećanje poreza."Samo uvođenje objekata u evidenciju nadoknadilo bi 30 odsto gubitka od naknade za korišćenje građevinskog zemljišta. Međutim, za to treba vremena, i jasno je da opštine moraju da usklađuju poreze", rekao je Ranđelović.

Napominjući da imovina koja je evidentirana ranije nije imala realnu procenu vrednosti, on je ukazao da će se nekretnine od sada procenjivati prema realnoj tržišnoj vrednosti.Ranđelović je takođe predočio da od ukupnog broja građana koji dobiju rešenje o porezu, njih 15 do 25 odsto ne izmiri svoje obaveze.On je podsetio i na to da je zakonom propisana maksimalna poreska stopa za preduzeća 0,4 odsto, dok za građane ona iznosi od 0,4 do dva odsto.