Rehabilitovana kraljica Marija Karađorđević

BEOGRAD - Odlukom Višeg suda u Beogradu danas je rehabilitovana kraljica Marija Karađorđević.

Ukaz iz 1947. kojim joj je oduzeto državljanstvo i konfiskovana imovina, proglašen je ništavnim u delu koji se odnosi na kraljicu Mariju.

Sud je na današnjem ročistu u Palati pravde u Beogradu ocenio da je Ukazom Predsedništva Prezidijuma Federativne Narodne Republike Jugoslavije od 8. marta 1947. kraljica Marija iz političkih i ideoloških razloga bila lišena ljudskih prava poput prava na glas, državljanstvo i imovinu.

Zahtev za rehabilitaciju kraljice Marije Karađorđević oktobra 2013. godine podeneli su potomci princa Tomislava i princa Andreja Karađorđevića - princeze Lavinija i Katarina, kao i prinčevi Dimitrije i Mihajlo.

Princeza Linda Karađorđević, koja je sa prinčevima Đorđem, Mihajlom i Dimitrijem, kao i princezama Jelisavetom i Lavinijom prisustvovala ročištu, istakla je da je za nju u njenu porodicu rehabilitovanje kraljice Marije veoma značajan događaj.
"Ovo je veoma srećan dan za nas. Današnji dan je izuzetan jer ispravljamo istoriju. Kraljica Marija je posvetila svoj život narodu. Ovaj dan za sve nas je dan kada kraljica Marija ponovo zauzima svoje zasluženo mesto u istoriji. Ovo je veoma emotivno za nas", rekla je princeza Linda novinarima.

Pravni zastupnik porodice Karađorđević advokatica Dušanka Subotić Homen istakla je da je rehabilitacija kraljice Marije veliki dan kada je reč o utvrđivanju istorijske istine.

"Mi koji smo rođeni posle rata nismo znali ko je kraljica Marija. Znali smo samo da su Karađorđevići izdajnici. Sada izlaze knjige i svedočenja ljudi koji su živeli pre Drugog svetskog rata i koji znaju činjenice. Ova rehabilitacija za kraljicu Mariju je doprinos istorijskom utvrđivanju istine i kada bi svako uložio i mali delić saznalo bi se šta se tačno desilo uoči 6. aprila 1941", rekla je Subotić Homen novinarima.

Ona je dodala da je porodica Karađorđević već podnela zahtev za restituciju oduzete imovine, dodavši da je kraljica Marija imala neke nepokretnosti, ali da je mnogo interesantniji sadržaj "sefa 555", koji je pripadao nekadašnjem predsedniku SFRJ Josipu Brozu Titu.

"Zabeleženo je da se u njemu nalaze pokretne stvari, poput zlatnog nakita i zlatnih poluga. Državna komisija 1982. nesporno je utvrdila da to pripada Karađorđevićima. Sadašnja komisija je samo proverila sadržaj tih vreća. Preostaje ili restitucija, da se to vrati, ili ostavinski postupak u kome će se raspraviti zaostavština kao i svakog drugog građanina", objasnila je Subotić Homen.

Obrazlažući svoj predlog Subotić Homen je na današnjem ročištu podsetila da se kraljica Marija nikada nije mešala u državničke poslove, i da se bavila samo humanitarnim radom.
"Bavila se raznim humanitarnim poslovima, obilazila bolnice i škole i prilagala sa kraljem Aleksandrom iz svojih sredstava, a ne samo iz sredstava dvora. Ona je od miraza osnovala fond u koji je svake godine, sa kraljem, ulagala 300.000 dinara, u vreme kada je oficirska plata bila 5.000 dinara", objasnila je Subotić Homen.

Ona je dodala da je kraljica Marija brinula o više stotina invalida iz Prvog svetskog rata, udovicama stradalih vojnika i ratnoj siročadi, ali i da je pomagala ruskim kadetima u Beloj Crkvi, ruskoj bolnici u Pančevu, konjičkom puku u Belom potoku...
"Nije se samo brinula o srpskoj deci, već i o deci u Hrvatskoj i Sloveniji. Marija i Aleksandar su bili pravoslavne vere i pomagali su crkvi. Otvarala je poliklinike. U to vreme harala je tuberkuloza u Srbiji. Podizala je bolnice, gimnazije... Postoje objekti koje je ona humanitarnim radom izgradila, a o tome niko ništa ne zna", rekla je Subotić Homen.
Kako je istakla, posebnu pažnju kraljica Marija je obraćala na studente i decu.

"Danas se govori o pravima dece i njihovoj zaštiti, a niko ne zna da je ona 9. jula 1933. osnovala Jugoslovensku uniju za zaštitu dece. Kasnije je taj sadržaj prenet u ženevsku Deklaraciju o zaštiti dece", podvukla je Subotić Homen.
Ona je dodala i da je kraljica Marija svojim sredstvima i organizacijom slala humanitarnu pomoć ugroženima tokom Drugog svetskog rata.

"Pošto je već 1941. bilo jasno da je Karađorđevićima zabranjen povratak u zemlju, ona se potpisivala Marija K. Đorđević kako se ne bi znalo da ona šalje pomoć. Od 1942. do septembra 1943. upućeno je 7,7 miliona tona odeće i obuće i oko 5,5 miliona tona hrane. Do Božića 1943. poslato je 30.000 šinjela koji su prikupljeni za vojsku i poslati u zarobljeništvo", rekla je Subotić Homen.

Prema njenim rečima svi koji su rođeni posle Drugog svetskog rata skoro da nisu imali nikakvo saznanje o tome ko je bila kraljica Marija, podsećajući i da je 1959. na prijemu u Francuskoj, povodom 25 godina od smrti kralja Aleksandra, predsednik Francuske general Šarl de Gol odlikovao kraljicu Mariju najvišim ordenom te države Legijom časti zbog humanitarnih aktivnosti kojim se bavila.