Davaćemo prognoze za četiri dana sa većom verovatnoćom, za 10 dana sa manjom verovatnoćom i za tri meseca "sa izgledima" da dolazi toplotni talas, rekla je načelnica u Nacionalnom centru za klimatske promene pri RHMZ Jasminka Smailagić

BEOGRAD - Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) će od 1. maja početi da objavljuje na svom sajtu podatke o približavanju toplotnih talasa koji mogu da ugroze zdravlje stanovništva, u okviru sistema ranog upozoravanja.

"Davaćemo prognoze za četiri dana sa većom verovatnoćom, za 10 dana sa manjom verovatnoćom i za tri meseca "sa izgledima" da dolazi toplotni talas", rekla je načelnica u Nacionalnom centru za klimatske promene pri RHMZ Jasminka Smailagić.

Ona je objasnila da će Savetodavni bilten za toplotne talase biti na sajtu Zavoda od 1. maja do 30. septembra, kad meteorolozi očekuju moguće periode sa ekstremno visokim temperaturama.

Ističući da je intenzivnije praćenje klimatskih promena počelo od 1984, kad je uočeno da smenjivanje toplih i hladnih talasa postaje jedna od karakteristika klime u Srbiji, Smailagić je izjavila da je zapaženo da su toplotni talasi sve češći i sve duži.

"Ranije smo u proseku imali dva do četiri toplotna talasa u toku godine, a od 1984. šest do osam. Njihovo prosečno trajanje je pre bilo šest do osam dana, sada je osam do 10 dana", rekla je ona i podsetila da je najduži toplotni talas u našoj zemlji bio registrovan 2007. i da je trajao cak 22 dana bez prekida, praćen tropskim noćima.

Smailagić je najavila da će Zavod, takođe, određivati temperaturne pragove koji su ključni za najavljivanje ledenih talasa, u periodu od 1. novembra do kraja februara.

"Hladni talas koji je zahvatio našu zemlju 2012. odneo je čak i ljudske žrtve", podsetila je ona i dodala da će analize meteorologa doprineti da se sve službe na vreme pripreme.

Članovi Radne grupe eksperata iz oblasti klimatskih promena i zdravlja upozorili su ranije ove godine da naša zemlja jedina u regionu još nema protokol za postupanje i zaštitu zdravlja u toku toplih i hladnih talasa.

Na preporuku Svetske zdravstvene organizacije, istovremeno se priprema i nacionalni plan adaptacije na klimatske promene, sa ciljem da se spreče i smanje njihove negativne posledice na zdravlje ljudi.

"Aktivnosti vezane za rano alarmiranje kreću od Republičkog hidrometeorološkog zavoda, ali je potrebno da bude uključen čitav niz drugih službi, pre svega zdravstvenih", rekla je Smailagić i objasnila da će se podaci svakodnevno prosleđivati Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", koji će koordinirati aktivnosti zdravstvenih zavoda u okruzima.

Zemlje u svetu koje već imaju nacionalne planove adaptacije na klimatske promene razmenjuju iskustva putem Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime, usvojenoj 1992. na "Samitu o planeti zemlji"u Riju.

Kao najosetljiviji sektori koji su pogođeni klimatskim promenama definisani vodni resursi, zdravlje ljudi, poljoprivreda, klimatska "urgentna stanja", prirodni ekosistemi i sistemi zdravstvene zaštite.