2.055 ljudi zatražilo azil u Srbiji

BEOGRAD - U Srbiji je u prva tri meseca ove godine 2.055 ljudi zatražilo azil, od čega najviše iz Sirije - 947, rekao je izvršni direktor Centra za pomoć tražiocima azila Radoš Đurović dodajući da azilni sistem i dalje ne funkcioniše, a da je azilanata iz godine u godinu sve više.

"Činjenica je da je sve veći broj ljudi koji dolazi. Tako je od početka ove godine, za prva tri meseca, 2.055 ljudi zatražilo azil u Srbiji, što je je jedna trećina ukupnog broja ljudi koji su azil tražili prošle godine", rekao je Đurović na konferenciji "Kriza Azilnog sistema".

Upozoravajući da ćemo, ako se taj trend nastavi, u septembru doći do brojke od 6.000 ljudi, što je više nego ukupan broj prošle godine, on je istakao da je najviše bilo azilanata iz Sirije - 947, Avganistana - 250, Eritreja - 237, Mali - 83, Somalije - 82 Sudana - 70.

Dodajući da je dražava preduzela mere u pogledu povećanja smeštaja, koji su povećani sa 250 na 500 za prihvat tražilaca azila, on je upozorio da to nije dovoljno ukazujući da naš azilni sistem ne funkcioniše i da je samo pitanje vremena kada nećemo više moći da izdržimo priliv azilanata.
On je podsetio da su prošle zime azilanti bili u izuzetno lošem položaju, jer sistem nije mogao da odgovori na probleme, te da je poslata ružna slika da u Srbiji tražioci azila nemaju zagarantovana i obezbeđena prava.

"Ta slika je došla i do organa koji prate funkcionisanje azilnog sistema u Srbiji ispred Evropske unije što otežava našu poziciju kada govorimo o pregovorima i poglavlju 24 koje se bavi i pitanjem azila"", rekao je Đurović.
On je upozorio da će, koliko god ljudi da dođe, ukoliko uđe u azilnu proceduru i ne izađe iz nje, Srbija imati pre ili kasnije problem u smeštaju.

"Od 5.065 ljudi koji su prošle godine tražili samo četvoro je dobilo azil. Ove godine od 2.055 ljudi niko nije dobio zaštitu, što jasno govori da sistem ne funkcioniše"", zaključio je Đurović dodajući da mora da se izmeni i unapredi sistem.
On je kao primer naveo da su ljudi koji su prošle godine bežali iz Sirije zbog progona na verskoj i rasnoj osnovi i koji su čak legalno ušli u zemlju nisu dobili izbeglički status ni utočište.

"Moramo pod hitno da preduzmemo mere i da apelujemo da se zakon o azilu koji se priprema što pre donese i to po mogućstvu u prvoj polovini ove godine kako bi mogli da odgovorimo na izazove koji nas čekaju na jesen i krajem godine"", rekao je Đurović.
Prema njegovim rečima, zakon ne sme da bude restriktivan.

"Nikakvo pritvaranje i zatvaranje tražilaca azila nije poželjno, već sam zakon treba da bude progresivan"", rekao je Đurović.
Ukazujući da će Srbija u budućnosti i dalje da bude zemlja u koju će dolaziti azilanti, on je ocenio da je neophodno uspostaviti sistem koji treba da nam omogući da prihvatimo stranca koji dolazi na odgovarajući način.
Jelena Hrnjak iz nevladine organizacije Atina upozorila je da je primetan u poslednjih dve do tri godine novi trend, odnosno da se među žrtava trgovine ljudima indentifikuju i pripadnici migranstke populacije.

"Više je nego evidento da sistem žrtava trgovine ljudima prepoznaje, u sve većoj meri, i druge osobe kao žrtve, a koje dolaze iz migranske popopulacije"", rekla je Hrnjak.
Prema njenim rečima, već 2011. godine zabeleženi su prvi slučajevi indentifikacije dece migranata iz Avganistana bez roditeljske pratnje, a prošle godine je primljen veći broj poziva od organizacija civilnog društva koje su prijavile više slučajeva zbog sumnjale da se radi o trgovini ljudima.
Kako je istakla, tako je jedna žena iz Sirije indentifikovana kao žrtva, a bile su i tri osobe, jedna iz Somalije i dve iz Avganistana za koje je postojala sumnja da su žrtve trgovine ljudima.