Džozef Mozes (DEA): Imamo odličnu saradnju sa BIA!

Sa srpskim vlastima imamo odlične odnose. U toku je saradnja na brojnim slučajevima; Srbija je imale ključnu ulogu u rešavanju „slučaja Šarić“, a njene službe su veoma predane

- Moram da naglasim da imamo odlične odnose sa srpskim vlastima, sa Bezbednosno-informativnom agencijom. Saradnja je odlična, naglasite to, odlična - kaže Mozes.
On kaže da je u toku saradnja DEA sa srpskim vlastima na mnogo slučajeva i da u niko DEA nema ništa osim pozitivnog da kaže o profesionalizmu i predanosti naše službe:
- Srpske vlasti su imale ključnu ulogu u rešavanju „slučaja Šarić“.

Balkan ključno područje

O tome koliko znači ova pohvala najbolje svedoči činjenica da DEA ima više od 80 kancelarija u 67 zemalja sveta i jedna je od najprisutnijih agencija na svetu. Imaju veoma dobre odnose sa svojim saradnicima, a Balkan im je, kaže Mozes, region od ključnog značaja i zato nastavljaju da rade sa Srbijom na slučajevima u kojima postoji zajednički interes.

- Balkan je jedan od najinteresantnijih regiona zbog istorijskih veza i zbog količine droge. Tu se ukrštaju veliki putevi kokaina i heroina. Tuda vode tradicionalni putevi heroina, ali i druge supstanci, kao što je anhidrid sirćetne kiseline, hemikalija koja u velikim količinama dolazi na Balkan, odakle se distribuira u Tursku, gde se koristi za sintezu heroina. Burad stižu iz Nemačke i Rusije, ovde im se nalepljuju nove etikete, pa se preko Jedrena prebacuju u Tursku - kaže Mozes.

Kada je reč o srpskim narko-dilerima, uglavnom se radi o trgovini kokainom. „Naši“ su prešli na viši nivo i postali krupniji igrači kad su stvorili direktne veze sa organizacijama u Južnoj i Centralnoj Americi krajem prošle decenije. Od tog momenta na teritoriji jugoistočne Evrope postoji veliki promet kokaina, uz tradicionalno veliki promet heroina, koji stiže iz Azije. Oni koji trguju heroinom dovoze ga preko Turske na Balkan, tu razbijaju pošiljke na manje delove i zatim ih distribuiraju po zapadnoj Evropi.

- Kada govorimo o srpskim i balkanskim narko-organizacijama, velika promena je to što su postali mnogo aktivniji u odlascima u Južnu i Centralnu Ameriku. Drugim rečima, oni više nisu želeli samo da diluju kokain, nego su počeli da budu uvoznici, direktno iz, recimo, Argentine i drugih zemalja. Rekli su: Nećemo više da rasturamo 50 kilograma po Evropi, ne, ne... Sad ćemo da odemo u Južnu Ameriku, da kupimo robu, da je prošvercujemo i onda da je distribuiramo. Jer to je sledeći nivo... Neki šverceri sa ovih prostora su tako dospeli u „prvu ligu“ - kaže Mozes.

„Sintetika“ dolazi iz Azije

Što se tiče sintetičkih droga, koje su veoma popularne u celoj Evropi, pa i u Srbiji, čvorište za distribuciju ovih droga je jugoistočna Azija. Kako tvrdi Mozes, Balkan nije toliko bitan za proizvodnju sintetičkih droga.

- Postoje izveštaji o laboratorijama za izradu ekstazija i drugih sintetičkih droga i na Balkanu, ali glavni izvor sve „sintetike“ s kojom imamo posla je jugoistočna Azija, a pogotovo Kina. Ono što je još interesantno jeste to da je proizvodnja ekstazija u celini u izuzetnom padu. Na primer, u SAD je u klubovima veoma popularna droga zvana „moli“. Tradicionalno, „moli“ je sadržala MDMA ili ekstazi.

Sada, kad kupite „moli“, nije sigurno da ćete dobiti MDMA nego najverovatnije neka od brojnih sintetičkih jedinjenja uvezenih iz Kine i definitivno nisu za ljudsku upotrebu. Obično su veoma opasne.
DEA je nedavno obavila istragu o osobi koja je identifikovana kao Erik Čang i njegovoj kompaniji „CEC kemikals“, koja se nalazi u Kini. DEA je na ovom slučaju sarađivala sa Kinezima i na kraju su kineske vlasti uhapsile Čanga zbog učešća u izvozu ovih hemikalija.

Kad je reč o heroinu, ubedljivo najveća količina ove droge u SAD stiže iz Meksika. U Evropu, međutim, iz Avganistana stiže čak oko 60 odsto.
- Heroin je droga koja je u ekspanziji u SAD. Mnogi ljudi se navuku tako što piju mnogo lekova koji se mogu legalno nabaviti, a koji su u suštini opijati. Pa heroin je opojna droga i, kad se sve stavi na papir, jeftinije je kupovati njega nego lekove.

Veliki problem u SAD je poplava meksičkog heroina. Nekad je postojala linija na Misisipiju, znalo se - zapadno je meksički heroin, istočno nije. Sad je ta linija zamagljena - kaže Mozes i dodaje da je veoma zadovoljan time kako je odnos između DEA i Evropola napredovao.
- I taj odnos još uvek napreduje, svakog dana. Za pet godina, koliko sam radio sa Evropolom, svake godine sam video kako Evropol napreduje.