Iako Ljubomir Ilić konstruktor prvog domaćeg lovačkog aviona IK-3 nije pripadao neprijateljskim formacijama, štaviše bio je nemački zarobljenik, komunističke vlasti oduzele su mu državljanstvo i imovinu zbog odsustnosti

BEOGRAD - Početkom aprila Marija Bosnić i Aleksandar Titov, pravni sukcesori čuvenog jugoslovenskog konstruktora aviona Ljubomira Ilića, podneli su zahtev za rehabilitaciju tvorca tri lovačka jednoseda IK-1, IK-2 i IK-3.

Ovaj slučaj je specifičan po tome što se traži rehabilitacija čoveka koji nikada nije ni osuđen, niti je pripadao bilo kojim neprijateljskim formacijama, u vojnom ili političkom smislu.

Advokat Dušan Nikolajević, pravni zastupnik predlagača zahteva kaže da konstruktor Ilić zaslužuje ne samo rehabilitaciju, već spomen-obeležje i ulicu u svom rodnom Beogradu.

Iliću je, podsetimo, rešenjem Sreskog suda u Beogradu, 28. oktobra 1949. godine konfiskovana sva pokretna i nepokretna imovina.

– Paradoks je da mu je imovina oduzeta zbog odsutnosti, a prethodno je lišen državljanstva iz istog razloga, kao da je to nekakav zločin. Oni su to protumačili kao Ilićevo ideološko suprotstavljanje novom režimu, što smatram da ne bi smelo da bude tretirano ni kao običan prekršaj – ističe Nikolajević.

Kako objašnjava, Iliću je oduzeta vila u Ulici Teodora Drajzera, preko puta Železničke bolnice, sa više od 600 kvadrata stambenog prostora i oko 12 ari placa.

– Nezahvalno je vršiti takve procene, ali vrednost ove imovine procenjujem na oko pet miliona evra. Da se i ne govori o tome da je, naravno, nestalo i sve što se nalazilo u ovoj vili, a reč je o skupocenom nameštaju, mnogobrojnim umetničkim predmetima i slikama, jer je gospodin Ilić bio imućan čovek. Ipak, ne treba grešiti dušu, moguće je da su vilu opljačkali i okupatori, posebno imajući u vidu da su Nemci uporno tragali za projektnom dokumentacijom njegovog poslednjeg projekta IK-3, koji je u tom trenutku bio jedan od najboljih lovačkih aviona u Evropi – napominje advokat.

Ljubomir Ilić bio je vodeći vojni konstruktor aviona u predratnoj Jugoslaviji, šef tima u kome su bili i Kosta Sivčev i Slobodan Zrnić. Avion IK-1 nastao je početkom tridesetih godina prošlog veka i već tada bio zapažen u međunarodnim krugovima kao kvalitetan. Bilo je to veliko čudo, da jedna zemlja tog stepena industrijske razvijenosti stvori tako napredan tehnološki proizvod.

– Posebno se to odnosi na avion IK-3, koji je već bio u rangu nemačkog „meseršmita 109”, koji je tada važio za najbolji. Projekat IK-3 nastao je 1936, prvi put poleteo 14. aprila 1938, a ušao u serijsku proizvodnju početkom 1940. u fabrici „Rogožarski AD”, u Zemunu. Ukupno ih je proizvedeno manje od deset komada, u skladu sa finansijskim mogućnostima. Ostaje činjenica da je IK-3 bio prilično napredan avion i da je njih nekoliko uzletelo 6. aprila i pružilo otpor daleko mnogobrojnijem agresoru. Svi avioni su uništeni u borbama u vazduhu – ističe naš sagovornik.

Avion je koristio motor fabrike „Hispano Suiza” od 920 konjskih snaga, i predstavljao je kombinaciju karakteristika britanskog „harikena” i nemačkog „meseršmita 109”, a po performansama i dizajnu najviše je ličio na francuskog lovca „moran solnije MS-406”. Međutim, iako opremljen istim motorom, IK razvijao je 527 kilometara na čas, što je za 40 više od francuskog aviona.

– Posle Aprilskog rata i kapitulacije Jugoslavije, svi kraljevski oficiri, uključujući i potpukovnika Ilića, bivaju internirani u Osnabrik, koji je bio logor za oficire. Nemački Vermaht je ispitivao sve avione u okupiranim zemljama, ali, prema svedočenjima, jedino se nisu dokopali projektne dokumentacije i primerka IK-3. Ilić očigledno nije predao ništa i uspeo je da pobegne iz logora 1943, kada je prešao na savezničku teritoriju. O njegovim podvizima svedoči i spisak ratnih odlikovanja, uključujući francuski Ratni krst sa bronzanom palmom i visoke jugoslovenske ordene – podseća Nikolajević.Po povratku u zemlju, neko vreme je proveo u Beogradu, ali ubrzo odlazi, najpre u Južnoafričku Republiku, a potom u Španiju, na Baleare, gde je 1997. godine umro, dodaje pravni zastupnik Ilićevih naslednika.

– Za svoju državu bio je u rangu nekakvog zločinca. Nisu mu priznavane zasluge, verovatno zbog toga što je po bekstvu iz logora ostatak rata proveo u našem vojnom štabu u Londonu. Radi se o čoveku od nacionalnog ponosa, koji je u složenim, turbulentnim vremenima, uz svoju tehničku kreativnu genijalnost, pokazao i moralnu veličinu. Nije pomogao ni na koji način okupatoru. Po njegovim projektima napravljen je i prvi vojni avion Titove Jugoslavije S-49, a njegovog tvorca su posramili i odrekli ga se, uništivši mu život. Konstruktor Ilić nikada se nije vratio u zemlju – ističe advokat Dušan Nikolajević.

( Politika)