SPREČENA TRAGEDIJA: Deda, umirem, odnese me voda!

KRUPANJ - Bog ga spasao...
Baka Koviljka Obradović (56) iz Kostajnika, sela kod Krupnja, već sedmi dan iz ruku ne ispušta unuka, malog Slavka. Prigrlila ga, pritegla, privija ga uza se i samo plače ko kiša. Stegla Slavka ko da će sad odozgo niz selo da naiđe bujica, da ponovo zgrabi dečačića...

Ti si mi sve

Mali Slavko gleda babu, ništa mu nije jasno i pita:
- Bako, što plačeš, nemoj bako...
- Sunce moje, srećo, zlatna jabuko moja, sve moje što imam - zgrabi ga Koviljka ponovo i jaukne, a jauk se samo otegne dole niz dolove Kostajnika.

Deda Milan sedi na pragu kuće i ćuti. Povremeno mu se skotrlja poneka suza niz obraze. Teško koju reč progovori:
- U sekundi nas je voda opkolila, stiže bujica s obe strane kuće. Pakao, ljudi. Ko to nije video, teško mu je opisati. Diže voda dvoja kola, samo nestadoše. Pogledam, Slavko stoji ispred kuće, voda došla do njega, čujem samo u onom zlu njegov vrisak: „Deda, umirem, odnese me!“ - prepričavao nam je Milan dramu koja se prošlog četvrtka događala ispred njegove kuće.

Ni sam ne zna kako je iz bujice skočio, zgrabio Slavka iz mulja, koji ga je već odizao iz vode:
- U poslednjoj sekundi, ljudi, bukvalno u poslednjoj, samo sam ga zgrabio za ruku, povukao ga unutra u kuću, a on je zakukao iz sveg glasa: „Deda, deda, gde je bato, gde je mama?!“ - očiju punih suza i ugrču pričao nam je juče Milan.

Kuknjava

Sekund kasnije bujica je probila zadnju stranu kuće. Obradovići su s dvoje dece morali da beže na sprat...
- Dva ili tri puta nailazila je bujica... Decu smo nekako posle uspeli da prebacimo u brdo. Kad je pao mrak, kad je krenula nova bujica, krenemo mi da bežimo. Kad smo izašli iz kuće, mene voda samo podiže, ponese, zakukala sam iz sveg glasa: „Upomoć, upomoć, sine!“ Stiže Miko, uhvati me za ruku, inače bi me odnelo - pričala je juče Koviljka i rukama čvrsto stezala malog Slavka.
Kaže, nikada neće zaboraviti dan koji će od sada biti drugi rođendan njenog unuka.