Ovo je devojčica sa Kurirove fotografije koja pomaže ugroženima!

SREMSKA MITROVICA - Konačno su na sigurnom.
- Prošlo je više od deset dana, a još uvek ne mogu da spavam normalno. Pred očima mi je voda, a u glavi odjekuju vapaji ljudi koji dozivaju pomoć...

Ovako počinje priču za Kurir Ljiljana Dimitrijević, majka trogodišnje devojčice Jane, čiju smo fotografiju s vojnikom koji je drži u naručju izabrali za plakat za veliku podršku prikupljanja pomoći ugroženima „Hoću kući! Pošalji poruku na 1003“. Oni se sada nalaze u Sremskoj Mitrovici, kod Ljiljanine tetke, i planiraju da uskoro iznajme stan u Beogradu. Dok se ne stvore uslovi za normalan život u Obrenovcu, kažu...

Jeza i strah

Ljiljana kaže da ju je, onog trenutka kad je videla Janinu fotografiju sa spasiocem, obuzela jeza i strah isti kao i tog dana kada se kao samohrana majka borila za život svog deteta.
- Drugarica mi je rekla: „Eno ti Jane na naslovnoj strani Kurira!“ Kad sam je videla, počela sam da plačem, ceo film mi se vratio u glavi... Jutro oko 7 sati, sama na trećem spratu u stanu s Janom, čuje se huk vode koja nadolazi i glasovi ljudi koji pozivaju pomoć. Jednu ženu sam čula da je tri puta viknula „Upomoć!“ i nakon toga se više nije čula. Setila sam se i terase na drugom spratu, s koje su nas preuzeli i stavili u čamac. Voda je bila duboka oko osam metara. Jana je zgrabila lutku i nije je puštala. Počela je od straha da plače i da traži da se vrati kući. Bile smo u čamcu koji se ljuljao do te mere da mi je pozlilo. Čvrsto sam držala dete i pokušavala da je smirim. U jednom trenutku, dok smo prilazili hotelu u Obrenovcu, čamcem smo udarili u banderu za rasvetu, te nas je voda zapljusnula, bile smo mokre do gole kože. Janu je iz čamca preuzeo spasilac dok je plakala. Poljubio ju je i pokušao da je umiri. Tada je nastala ta fotografija... - priseća se Ljiljana dok nam objašnjava da je njen stan u zgradi u delu Obrenovca poznatom kao Šljivice.

Uplašila je voda

Prekida je Jana dok drži naš poster u rukama.
- Mama, to je onaj čika što me je spasao, a ja sam plakala. Uplašila me prljava voda, a i onda kad je naš čamac udario - objašnjava devojčica i dodaje: „Volela bih da mogu da ga poljubim i da mu zahvalim“.

Mama Ljiljana takođe ima želju da upozna njihovog spasioca.
- Volela bih da ga vidim. Da mu se lično zahvalim... Ne znate vi kako je to kad vam neko spase dete. Dužnik sam mu za ceo život - navodi ona boreći se da ne pusti suze.