TRAŽE DA UPOZNAJU SVOG SPASIOCA: Držao mi je sina kao rođeno dete!
BEOGRAD - Preživeli pakao.
- Tu noć nikada neću zaboraviti. Bilo je jezivo gledati kako voda uništava sve ono što ste stvarali čitavog života. Imala sam samo jednu želju i molila se bogu da ostanemo živi. Sada mi je jedino važno da upoznam čoveka koji nam je spasao život.
Ovako je za Kurir započela priču Ljiljana Krstić, majka dvogodišnjeg dečaka Andreja, koji se uplakan, u rukama spasioca, našao na Tanjugovoj fotografiji autora Srđana Ilića. Istoj onoj fotografiji koja je potresla celu Srbiju i koja je bila deo velike akcije čitalaca i Kurira „1 dinar od svakog prodatog primerka za pomoć nastradalima u poplavama“.
Sve izgubili
Ljiljana kaže da su njeni sinovi Andrej (2) i Strahinja (4) bili mirni sve do trenutka kada je voda počela da ulazi u drugi sprat kuće.
- Gledala sam kako nam voda nosi frižider, televizor, nameštaj... Sa suprugom i decom sam pobegla na drugi sprat, misleći da voda neće ući. Međutim, voda je za samo nekoliko sekundi već bila na drugom spratu i tada su deca počela da plaču. Kada su čamcem stigli spasioci, prvo su nam rekli da sačekamo malo jer nije bezbedno za decu da ih prevozimo čamcem - priseća se Ljiljana.
Ona kaže da su posle nekoliko sati spasioci jedva došli do njihove kuće i rekli im da odmah moraju da ih evakuišu čamcem.
- Bilo je strašno, deca su vrištala. Mali Andrej me je stegao ručicama i nije hteo da me pusti. Prvo su mene spustili u čamac, a onda su mi dodavali sinove. Tu sliku kada su malog Anreja prebacivali nikada neću zaboraviti. Spasilac ga je držao u rukama kao da drži rođeno dete i zato moramo pronaći tog čoveka. Želim da ga upoznamo i da mu kažemo da ćemo mu biti zahvalni celog života - kaže Ljiljana prisećajući se strahota koje su prošli kada im je voda bukvalno došla do vrata.
Žive u hostelu
Ljiljana i njen suprug Ivan trenutno su sa decom i rođacima smešteni u jednom hostelu u Beogradu.
- Čovek koji izdaje ove sobe ponudio je da živimo ovde dok ne vidimo šta ćemo dalje. Ne znam kako da mu zahvalim za sve što čini za nas - kaže Ljiljana.
Porodici Krstić je porodična kuća potpuno poplavljena.
- Ništa više nemamo, evo ove stvari u kojima smo izašli su nam sve. Prolazi nas osećaj sreće što smo ostali živi, sad nastaje panika, šta ćemo i kako ćemo - kaže Ljiljana.
Ipak, kaže, najbitnije je da su spasili glave i da je cela porodica na okupu.
Trauma za ceo život
DECA NE MOGU DA SE OPORAVE
Andrej nas je sačekao sa osmehom. Držao je Kurir i gledao sliku na naslovnoj.
- Ovo sam ja - ponavljao je Andrej, a njegov stariji brat Strahinja dobacivao:
- On se mnogo uplašio zato što je mali. Ali sada se više ne plaši zato što je sve prošlo.
SANJAJTE VELIKE SNOVE, ČESTITAM VAM NA IZVRSNOSTI: Predsednik Vučić uručio ugovore mladim lekarima i tehničarima - Još osam doktora se vraća iz inostranstva