Ekspert za klimatske promene Nikola Stern upozorava da, prema podacima kojima se danas raspolaže, svet srlja u propast ukoliko se ne preduzmu hitne mere koje bi sprečile porast temperature

PARIZ - Ukoliko čovečanstvo ne preuzme drastične mere, globalna temperatura će se povećati za četiri stepena do kraja ovog veka što će neminovno dovesti do promene stila života ljudi, ali i njihovog iseljavanja iz regija u kojima trenuto žive.

Deo Srbije, kao deo Južne Evrope, pretvorila bi se u Saharu.

Ekspert za klimatske promene Nikola Stern upozorava da, prema podacima kojima se danas raspolaže, svet srlja u propast ukoliko se ne preduzmu hitne mere koje bi sprečile porast temperature od predviđena četiri stepena, preneo je franuski magazin Slat. Stern objašnjava da u poslednjih deset miliona godina nije zabeležen toliko veliki porast temperature na Zemlji, a da ljudski rod koji se pojavio pre samo 250.000 nikada nije živeo u svetu toplijem za četiri stepena.

U poslednjh 8.000 godina prosečna temperatura je skoro konstanta uz oscilaciju između jednog i 1,5 stepeni. Takva klimatska stabilnost omogućila je uzgoj žitarica, bavljenje poljoprivredom na stalnim posedima i naseljavanje stanovništva po selima i gradovima. Na osnovu više naučnih studija, Stern je napravio sliku sveta u uslovima više prosečne temperature za četiru stepena. Južna Evropa bi bila pretvorena u Saharu, a afrička pustinja bi se proširila ka jugu sa pogubnim posledicima za pojedine zemlje među kojima je Nigerija. Sneg bi nestao sa venaca Himalija, što bi dovelo do promene korita i pravaca vodenih tokova od kojih zavisi dve milijarde ljudi. Ni američki kontinent ne bi bio pošteđen, posebno Andi i Stenovite planine.

Otopljavanje snega sa ovih planina, dovelo bi, između ostalog, do hroničkog nedostaka vode koji bi pogodio brojne populacije. Osim toga, monsun na severu Indije od kojeg zavisi poljoprivredna aktivnost stotine miliona ljudi, radikalno bi se izmenio, dovodeći do masivnih migracija i fundamentalnih promena na nivou načina proizvodnje i potrošnje žitarica, mahunarki i povrća.

Šume kao što je Amazonski basen bile bi pogođene pustošenjem i nestankom na hiljade vrsta koje ne bi odelele klimatskim promenama. Ekstremni klimatski fenomeni čije su karakteristike razorni vetrovi - uragani, oluje i cikloni postali bi česta pojava. Nivo mora bi se podigao. Pre tri miliona godina kada je na planeti temperatura bila viša za tri stepena nego XIX veku u preindustrijskom periodu, nivo mora je bio viši za 20 metara nego što je danas. Rast nivou mora od dva metra u odnosu na sadašnji primorao bi 200 miliona ljudi na preseljenje.

Ovakav scenario mogao se dogoditi pre kraja stoleća, tvrdi Stern.