Analiza USAID i NALED ukazuju na to da država mora još dosta toga da uradi na sprovođenju zakona i regulativa

BEOGRAD - Slaba ocena, ali znatno bolja nego prethodne godine.
Kvalitet regulatornog okruženja u Srbiji dostiže tek 41,8 odsto željenog standarda, a najproblematičnija tačka zakonodavnog procesa je sprovođenje zakona, pokazao je drugi godišnji Regulatorni indeks Srbije (RIS), koji su u četvrtak predstavili Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) i Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

Veliki napori

Reč je o oceni koju je Vlada Srbije zaslužila za kvalitet, javnost i predvidljivost pripreme propisa, ažurnost sprovođenja zakona, regulatorno opterećenje privrede i dostupnost informacija. Džo Louter, direktor USAID projekta za bolje poslovanje, rekao je da Vlada Srbije radi veoma naporno, ali da, nažalost, taj trud nije stopostotno vidljiv.

- Za sadašnju vladu možemo reći da radi vrlo naporno, ali činjenica je da su rezultati veoma loši, pogotovu za investicije i ulaganja, kao i za sprovođenje zakona i regulativa. To znači da stvari nisu urađene temeljno, već proforme. Takođe, zabeležene su česte hitne procedure, velika kašnjenja, visoki administrativni troškovi i administrativna neefikasnost - naveo je Louter.

Stabilna politika

Treba istaći da je RIS za 2014. znatno bolji od onog prethodne godine, kad je iznosio 31,7.
- Ipak, s obzirom na to da je maksimalna ocena 100, niske vrednosti idu u prilog činjenici da je, bez obzira na određeni napredak, kvalitet propisa i način njihovog donošenja, odnosno primene i dalje kamen spoticanja za privrednike.

Privredi je potrebna stabilna politika, bez naglih zaokreta u zakonskim rešenjima, veća pravna sigurnost, dosledna primena zakona, jeftinija i efikasnija administracija i transparentnija komunikacija s državnom upravom - zaključeno je na konferenciji.

Prema RIS, ti aspekti privrednog okruženja nisu na zadovoljavajućem nivou.
- Drugu godinu zaredom Vlada i ministarstva beleže najnižu ocenu 12,6 za ažurnost sprovođenja zakona, i to najviše zbog kašnjenja u donošenju podzakonskih akata - predstavljeno je u analizi.

Jedina komponenta koja je kao i 2012. godine bila zadovoljavajuća jeste dostupnost informacija, pre svega zahvaljujući kvalitetu internet strana ministarstava.