Rekao je da se zove Ljuan Fazliju, da je sa Vranjevca i da nas poznaje. Objasnio je da je sazidao tri kuće po planu od po 990 kvadrata, a kada sam ga pitala ima li nameru da kupi parcelu, odgovorio je da nema para za to, priča Nadežda Jovanović

FRANKFURT - Srbi na Kosovu i Metohiji imaju velike probleme da dođu do svoje uzurpirane imovine i Nadežda Jovanović, kojoj je bespravno zaposednuto imanje u Prištini, prva je i za sada jedina Srpkinja koja je dobila slučaj pred Ustavnim sudom Kosova protiv Kosovske agencije za imovinu (KAI).

Ustavni sud je polovinom aprila zaključio da su toj ženi prekršena ljudska prava i naredio KAI da postupi po svojoj odluci i da u roku od tri meseca otera uzurpatora s njenog imanja.

Na ovu presudu punopravni vlasnici čekali su osam godina, u međuvremenu pokušavajući na sve načine da se dogovore sa uzurpatorima. Počevši od činjenice da su potvrdu o vlasništvu čekali čak četiri godine, u ovom slučaju, kao i mnogim drugim, redom su zakazali kosovske institucije, pravosudni sistem i policija.

"Živeli smo u Prištini, a plac o kome je reč majka je dobila na poklon od bake, jer je njena porodica od davnina nastanjena u Sofaliji, predgrađu Prištine. Plan je bio da se na tih 18,5 ari napravi porodična kuća i da tu ostanemo. Međutim, izbio je rat, došao egzodus i moja majka, moje dete i ja smo izbegli. Praktično smo se šetali po zemlji, plaćali privatno smeštaj i niko nije razmišljao o zemlji i imovini", priča Dragana Jovanović, koja pored nasledstva živi u stanu od 28 kvadrata na beogradskoj Karaburmi.

"Kada smo izbegli, nismo imali gde da se smestimo i bilo je veoma teško. Živeli smo od humanitarne pomoći. Morala sam da prodajem pirinač i slično da bi kupila mleko detetu jer mi je sin tada imao pet godina", dodala je ona. Posle godinu dana izbeglištva kaže da je čula da je zemlja zauzeta.

Politička, a i ljudska situacija bila je takva, kako je objasnila, da bi sigurno prodala imanje da se neko javio i pitao jer bi to prilika bila da se skućimo, ali se niko nije javio.

"Kad se 2006. godine pojavila nevladina organizacija Praksis u Nišu, prijavili smo da nam je zemlja okupirana, i od tada naš predmet živi. Godinu dana kasnije nisam bila u situaciji da čekam i zvala sam Kosovsku agenciju za imovinu, ali nikakvog odgovora nije bilo. Uspela sam da dobijem Dževata Azemija, tada izvršnog direktora KAI. Objasnila sam mu da živim sa majkom koja je u međuvremenu imala dva šloga, da je i meni loše, i da ga molim da što pre verifikuje da smo vlasnice naše zemlje", objasnila je ona.

Međutim, umesto brzog rešenja, posle mesec dana pozvala ju je osoba koja je na njihovom imanju sagradila tri vile i bazen.
"Rekao je da se zove Ljuan Fazliju, da je sa Vranjevca i da nas poznaje. Objasnio je da je sazidao tri kuće po planu od po 990 kvadrata, a kada sam ga pitala ima li nameru da kupi parcelu, odgovorio je da nema para za to. Ni na kraj pameti mi nije bilo da ga ucenjujem visokom cenom, ali se on više nije javio.
Obraćala sam se i ambasadama zemalja koje su nas bombardovale i doprinele da napustimo naša ognjišta, a od svih njih javio mi se samo drugi sekretar ambasade SAD. Na odluku komisije KIA čekali smo od 2007. do 2011. godine, i još tada mi je bilo jasno da njima nije stalo da ozbiljno rade svoj posao", opisala je svoj put do pravde.

Konačno, Kosovska agencija za imovinu je "presudila", a Vrhovni sud doneo odluku da se uzurpator s imanja Jovanovića iseli u roku od 30 dana. Ipak, to je ostalo mrtvo slovo na papiru, dok se Kancelarija za besplatnu pravnu pomoć nije uključila u slučaj u upotrebila sve znanje i napisali ustavnu tužbu.

"Ovo je drugi slučaj koji smo podneli pred Ustavnim sudom, ali prvi koji smo dobili, koji ima svoju težinu i bitan je i zbog drugih ljudi koji su u istoj situaciji", kaže Masimo Morati, vođa projekta podrške izbeglicama i raseljenim licama u Srbiji kroz besplatnu pravnu pomoć. On dodaje da ima još mnogo slučajeva pred redovnim sudovima na Kosovu.
Prihvatamo sve izbegle i raseljene koji nam se obraćaju za pomoć i ovo je četvrti ciklus projekta. Do sada imamo 4.100 otvorenih slučajeva, od tog broja 80 odsto su sa KiM. Imamo oko 30 ročišta mesečno i većina slučajeva su vezana za uzurpaciju i prava na naknadu štete", objasnio je on.

Pravnički, ovi predmeti nisu toliko teški, oni su teški zbog sticaja okolnosti, shvatanja sredine, znanja i ponašanja sudija, ocenio je Rastko Brajković, savetnik u Kancelariji za besplatnu pravnu pomoć.

(Tanjug/Frankfurtske vesti)