NEVEROVATNO! MEDIJSKI MAG U AKCIJI: Beba Popović opet vuče konce po Srbiji?
BEOGRAD - Profesor Stevan Lilić jedan je od 24 kandidata koji su konkurisali za izbor člana Saveta Komisije za zaštitu konkurencije.
Međutim, u svojoj prijavi iz profesionalne biografije Lilić je izostavio podatak da je aktuelni predsednik Upravnog odbora Instituta za javnu politiku u Podgorici, na čijem je čelu bivši šef biroa za komunikacije srpske vlade Vladimir Beba Popović.
Skriveni motivi
Profesor Lilić, međutim, za Kurir kaže da ne postoje skriveni motivi i da jednostavno nije mislio da je ovaj podatak značajan.
- Nisam smatrao da je to važno jer je reč o funkciji koju obavljam u Crnoj Gori. To je dostupan podatak svima i nisam imao nameru da ga sakrijem.
Na pitanje da li misli da mu to mesto, ali i mesto u programskom timu Instituta za javnu politiku može biti prepreka za izbor u Savet Komisije za zaštitu konkurencije zbog mogućnosti sukoba interesa, Lilić kaže da su to različite stvari:
- To mi nije nedostatak, pošto je reč o drugoj državi, ali znam da mi je nedostatak ranija reputacija, jer je ispitivačima zasmetalo moje članstvo u strankama i menjanje partijskih knjižica. Ne znam zašto je od 24 kandidata pažnju pobudila baš moja kandidatura.
To što je profesor Lilić „zaboravio“ da pomene ovu funkciju otvara pitanje da li razlozi za to zapravo leže u činjenici da se značajan deo delatnosti Saveta Komisije za zaštitu konkurencije preklapa s delatnošću Bebinog Instituta za javnu politiku u delu konkurencije i monopola.
- To otvara i eventualnu mogućnost sukoba interesa i pitanje motiva koji su ga naveli da konkuriše za mesto u Savetu Komisije za konkurenciju. Takođe, pitanje je da li je Lilić samostalno doneo odluku da konkuriše ili ga je na to podstakao Beba Popović. Moguće je da on preko svojih ljudi želi da pojača uticaj i u Srbiji, a naročito imajući u vidu važnu ulogu Komisije. Uostalom, uloga Komisije i jeste da odlučuje o bitnim pitanjima - koncentraciji vlasništva, postojanju monopola - ističe izvor Kurira.
Isti ciljevi
Ono što upada u oči jeste podatak iz Statuta Instituta za javnu politiku gde je navedeno da je njegov osnovni cilj ukidanje monoploa i promocija slobodne ekonomije, kao i međunarodna saradnja sa institucijama u ovoj oblasti. S druge strane, gotovo identičan delokrug rada ima i Savet Komisije za zaštitu konkurencije. Nadležnosti Saveta se vezuju za izradu propisa koji se donose u oblasti zaštite konkurencije, praćenje uslova konkurencije na pojedinačnim tržištima i u pojedinim sektorima, kao i kontrola sprovođenja mera kojima se obezbeđuje zaštita konkurencije, ali i za saradnju s međunarodnim fondovima i organizacijama.
Stručnjaci upozoravaju da postoje indicije da je ovde reč o sukobu interesa.
- Ukoliko Komisija određuje zakonske okvire za zaštitu konkurencije na tržištu, a na tržištu učestvuje Popovićev Institut, onda Lilić može da lobira za interese Instituta, što nije dobro. Zato treba sve da se proveri i da, ukoliko postoji sukob interesa, on ne bude izabran za člana Saveta - upozorava pravnik Igor Janković.
ČINJENICE: Ime profesora Stevana Lilića pominjalo se u nekoliko afera. Ovo su neke od njih
SLUČAJ 1
Maj 2000. Optužbe za plagijat
Vojislav Šešelj je, kao profesor Pravnog fakulteta, zatražio da se zbog plagijata univerzitetskog udžbenika sa tog fakulteta izbaci profesor Stevan Lilić.
U knjižici štampanoj na pedesetak stranica, a pod naslovom „Univerzitetski profesor Stevan Lilić kao podli i prljavi plagijator“, Šešelj tvrdi i podrobno objašnjava kako je Lilić prepisao čitave delove udžbenika upravnog prava profesora dr Laze M. Kostića. Navodeći čitave delove koje je dr Lilić prepisao Šešelj je izneo i svoja zapažanja tipa: „Ono što je Stevan Lilić učinio objavljujući ‚svoj‘ udžbenik iz upravnog prava može se nazvati jednim od najnemoralnijih postupaka univerzitetskog profesora, pri čemu je očigledno da je reč o povredama zakonitosti“. Šešelj je o svom otkriću obavestio Upravni odbor, Naučno-nastavno veće, Katedru za javno pravo i dekana Pravnog fakulteta i od njih zahtevao da se Liliću oduzme zvanje redovnog profesora.
Avgust 2000. Epilog - Lilić odustao od tužbe
- Odustali smo od tužbe jer je ceo postupak u toj meri doveden u vezu s politikom da smo se osetili kao lutke, s jedinom ulogom da odigraju u predizbornoj kampanji - rekla je tada Lilićev zastupnik Biljana Kovačević.
SLUČAJ 2
Maj 2010. Afera „satelit“ - Lilić svedočio protiv Srbije
Lilić je, kao profesor Pravnog fakulteta, na arbitraži u Londonu u aferi „satelit“ svedočio protiv interesa Srbije, zbog čega je presuđeno da naša zemlja plati Izraelcima 37 miliona evra odštete. On je tada potvrdio da je papir koji je potpisao bivši ministar odbrane Prvoslav Davinić u skladu sa zakonodavstvom Srbije. Indikativno je da se Lilić projavio kao veštak izraelske firme „Imidžset“.
Septembar 2010. Epilog - odbačena Davinićeva prijava protiv Lilića
Više javno tužilaštvo odbacilo je krivičnu prijavu koju je podneo bivši ministar odbrane Prvoslav Davinić zbog zloupotrebe službenog položaja u vezi sa aferom „satelit“protiv Mlađana Dinkića i profesora Stevana Lilića.
SPORNO ZADATAK BEBINOG INSTITUTA
PRIZNAJE DA ŽELI DA UTIČE NA MEDIJE!
Institut za javnu politiku, koji je Vladimir Beba Popović, nekadašnji sekretar Biroa za komunikacije u vladi Zorana Đinđića, otvorio marta 2013. sa saradnicima, sadrži u svom statutu spornu konstataciju u kojoj se kaže da je, između ostalog, jedan od zadataka Instituta „ostvarivanje ciljeva u medijima“. Postavlja se logično pitanje da li se na taj način vrši uticaj na medije i zarad čijih ciljeva.
Lobiranje
Profesor Fakulteta političkih nauka dr Zoran Stojiljković saglasan je da takva formulacija u programu pomenutog instituta može biti sporna.
- Ostvarivanje ciljeva samo po sebi ne mora da bude nešto što se kosi s normama i pravilima igre, ako se precizira koje su to vrste ciljeva. Ako su oni opšteprihvatljivi i ukoliko se radi o demokratizaciji, transparentnosti u medijima i tome slično, onda je to u redu. Međutim, ostvarivanje ciljeva u medijima sa stanovišta neke vrste lobiranja za odgovarajuće institucije ili organizacije, a bez prateće normative koja uređuje tu vrstu angažovanja, može da bude u velikoj meri sporno - kaže Stojiljković za Kurir.
Ovaj stručnjak je dodao da bilo kakvo ostvarivanje ciljeva bez preciziranja za koga se oni ostvaruju, u čije ime i u kom procesu, u trenutku kad nema zakona o lobiranju koji uređuje tu vrstu pravila, takođe može biti u najmanju ruku problematično.
- Ostvarivanje ciljeva u medijima je formulacija koja je nedovoljno definisana i neusaglašena, jer ne govori o kojoj vrsti ciljeva i za kog političkog ili civilno-društvenog činioca se to radi, za koju organizaciju, kojim metodama i mehanizmima. Kad imate regulisano lobiranje, onda se tačno zna za koga lobirate, ko vam je klijent, ko vam je logistička meta, za koga to radite, uz obavezu da prijavite takve aktivnosti. Ako se, međutim, stvari ovako široko definišu, onda to može da znači da vi za nekog ko naruči odgovarajuće usluge ostvarujete ciljeve u medijima koji mogu biti i te kako sporni. Meni je to nešto što ne govori o transparentnom procesu i što se nedovoljno zasniva na postojećim pravilima igre, a plašim se da se upravo radi o tome - zaključuje Stojiljković.
Sporni sadržaj u programu Instituta za javnu politiku kratko je prokomentarisao i Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija.
- Ostvarivanje ciljeva u medijima može da znači da se obezbedi prisutnost u medijima, u oglasnom prostoru ili van njega - rekao je Nenadić.
(E. K.)
"S PREDSTAVNICIMA KOMPANIJE ZIĐIN O DALJOJ SARADNJI" Vučić posle sastanka: Posebno smo se osvrnuli na ekonomski značaj projekata i otvaranje novih radnih mesta