Trenutno prosečno trajanje stečajnih postupaka je oko 3,5 godine. Novina će biti i stroža kontrola rada stečajnih upravnika

BEOGRAD – Stečajni postupci će nakon usvajanja novog zakona o stečaju trajati najduže dve godine, a kontrola rada stečajnih upravnika će biti stroža, najavila je v.d. direktora Agencije za licenciranje stečajnih upravnika Ivana Matić.

Ona je rekla da je trenutno prosečno trajanje stečajnih postupaka oko 3,5 godine, ali da postoje i slučajevi koji traju znatno duže.

"Nikako ne stoji zamerka da novi zakon neće skratiti stečajni postupak, jer su precizno definisani svi rokovi", kategorična je Matićeva.

Novina će, prema njenim rečima, biti i stroža kontrola rada stečajnih upravnika, a kao argument u prilog tome ističe da u preduzećima sa većinskim privatnim kapitalom oni trenutno raspolažu imovinom vrednom oko dve milijarde evra.
"Mi ćemo od vlade tražiti da se poveća broj supervizora koji kontrolišu rad 329 aktivnih stečajnih upravnika u oko 1.400 aktivnih predmeta", navela je ona dodavši da trenutno radi svega pet supervizora.

Matićeva je precizirala da je Agencija do sada oduzela devet licenci za rad, od čega četiri u 2011. i pet u 2012.godini, dok ne poseduje podatke koliko je upravnika razrešeno sudskim putem.

„Uradili smo veći broj vanrednih kontrola u prethodnom periodu i pokrenuli disciplinske postupke u okviru naše nadležnosti. O uočenim nepravilnostima obavestili smo sudove, koji u okviru svojih ingerencija treba da razreše stečajne upravnike, kako ne bi došlo do daljih nepravilnosti u toku sprovođenja stečajeva. Imamo saznanja da upravnici nisu razrešeni tih predmeta. Zašto? To je pitanje za sud", navela je ona.

I problem izbora stečajnih upravnika, prema njenim rečima, mora da bude rešen, jer se dosadašnji sistem, koji je zamišljen veoma dobro, pokazao kao neefikasan u praksi i danas gotovo da ne funkcioniše.

Upitana zbog čega je u novom zakonu ostavljena Agencija umesto da je uvedena Komora stečajnih upravnika, ona navodi da je pored kontrole rada stečajnih upravnika, posao Agencije i da izdaje licence, vodi imenik stečajnih upravnika, organizuje polaganje ispita svake godine i druge aktivnosti koje su joj od vlade poverene.

S obzirom na to da Zakon o stečaju nema retroaktivno važenje, njime, kako objašnjava, neće biti ohuhvaćeni aktuelni stečajni postupci.

U Srbiji, prema podacima Agencije, trenutno postoji 1.392 aktivna stečaja kod privrednih subjekata u privatnom vlasništvu, a 557 aktivnih stečajeva kod subjekata koji su u većinskom vlasništvu države. „Moramo da razgovaramo sa sudovima i Ministarstvom pravde, ne bi li pronašli rešenje za sporove koji traju godinama. Tu se postavlja pitanje zašto sudovi ne donose zaključke ako postoje sve pretpostavke za to“, navela je Matićeva.

Izmene zakona, prema njenim rečima, predviđaju ubrzanje postupka plana reorganizacije jer je otklonjena nedoumica kada nastupa dan sprovođenja plana reorganizacije i otklonjeni su neodostaci u smislu prava poverilaca da ulazu prigovor na predlozeni plan.
"Ovo se u praksi pokazalo kao praznina gde su poverioci koristili svoje pravo da u nedogled dostavljaju primedbe zbog čega se usvajanje planova produžavalo čak i na dve godine. To je u praksi značilo da u tom vremenskom vakuumu mogu razne malverzacije da se pojave, tj da dođe do otuđenja imovine", navodi ona.

Ona kaže da će novim zakonom biti otklonjena mogućnost da bivši vlasnik ili povezano lice, koje je firmu dovelo do stečaja, uđu u odbor poverilaca.
"Svi znamo kakve su bile privatizacije, kako su raskidane, kako se uništavala imovina, kako se presipalo iz jednog preduzeća u ćerke firme. Iz tog razloga, poverioci koji su povezani sa stečajnim duznikom svrstavaju se u četvrti isplatni red i biče namireni nakon svih drugih poverilaca", zaključuje ona.