Ovim telegramom počeo je Veliki rat
BEOGRAD - Vlada Srbije održala je juče, povodom obeležavanja 100 godina od početka Prvog svetskog rata, svečanu sednicu u Nišu.
Ministri su se sastali u zgradi Univerziteta u Nišu, u kojoj je pre sto godina tadašnjem predsedniku vlade Nikoli Pašiću stigao telegram o objavi Velikog rata.
U zgradi Univerziteta, odnosno Banovine, bilo je smešteno srpsko rukovodstvo tokom perioda u kome je Niš bio ratna prestonica Srbije. Objava rata upućena je Beogradu u prepodnevnim satima običnom telegrafskom poštom.
Tri rečenice
Telegram je sadržao tri rečenice.
U prvoj je pisalo da Vlada Srbije nije „na zadovoljavajući način odgovorila na notu“ iz Beča, odnosno na ultimatum. Potom je sledio stav da je otuda Austrougarska „prinuđena da se osloni na silu oružja“. A treća rečenica glasila je: „Austrougarska smatra da se od ovog trenutka nalazi u ratu sa Srbijom“.
Kao deo obeležavanja 100 godina od početka Prvog svetskog rata, gradonačelnik Niša Zoran Perišić i predsednik Skupštine grada Mile Ilić otkrili su juče spomen-ploču postavljenu na zgradi Banovine, u kojoj je 28. jula 1914. godine Nikoli Pašiću uručena depeša o početku Velikog rata.
U teškim danima i vremenima koji su tada bili pred Srbijom, kako je naveo Perišić, ovaj grad je pokazao dušu stavljajući sve svoje potencijale na raspolaganje Srbiji i srpskom narodu, zarad drugačije budućnosti od one koja je nuđena.
Antiratna izložba
Povodom obeležavanja godišnjice od početka Prvog svetskog rata, juče ujutru članovi Safari kluba Niš krenuli su u ekspediciju „Putevima srpske vojske u Velikom ratu“. Svečano ih je, uz primopredaju zastave grada Niša, ispratio i gradonačelnik.
Inače, povodom 100. godišnjice događaja koji je doveo do izbijanja Prvog svetskog rata, Austrija je izložila deklaraciju kojom je Srbiji objavila rat. Taj dokument deo je antiratne izložbe koja se održava u bečkom Leopoldovom muzeju. U glavnom gradu Austrije živi 398 građana koji su doživeli početak Prvog svetskog rata, saopštile su gradske vlasti. Zbog potrebe da se održi sećanje kako se ne bi ponovila najveća tragedija Evrope, Grad Beč je na svom sajtu postavio istorijski pregled događaja od 1914. do 1918. godine.
Vašington saosećanje sa srpskim narodom 1918. godine
TROBOJKA IZNAD BELE KUĆE
Predsednik Vudro Vilson je 8. jula 1918. pozvao narod SAD da se okupi na svojim mesnim bogosluženjima u nedelju 28. jula kako bi iskazali saosećanje s srpskim narodom. Srpska zastava je podignuta iznad Bele kuće, kao i u svim zgradama javnih institucija u Vašingtonu. U saopštenju američkom narodu on je, između ostalog, naveo: „U nedelju 28. jula navršava se četvrta godišnjica od dana kada je odvažni srpski narod, pre nego da se izloži lukavom i nedostojnom progonu pripremljenog neprijatelja, objavom rata Austrougarske bio pozvan da brani svoju zemlju i svoja ognjišta od neprijatelja rešenog da ga uništi. Plemenito je taj narod odgovorio. Tako čvrsto i hrabro oduprli su se vojnim snagama zemlje deset puta veće po broju stanovništva i vojnoj moći, i tek kada su tri puta proterali Austrijance, bili su primorani da se povuku preko Albanije.“
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore